Prosvetni glasnik

164

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

II ако је та корист за велику школу била и сувише очигдедна, ипак тадањи „ меродавни " Фактори нису хтелн да приме понуду, да се вед. школи стави на расположење и једна модерно уређена хемијска лабораторија. Од таквог спајања бидо би користи не само за вед. шкоду, веК и за примењену хемију у државној хемијској дабораторији, која би на тај начин у неколико дошда бдиже науци. Све би се то можда лакше увидело н постигло и не би се дешавале онакве аномалије на штету примењене хемије у Србији, да је само однос међ хемичарима био бољи. Истина у том погледу нити је боље, нити је много горе у Србији, но што је и у другим цивилизованим државама. Свуда би се могло пожелети, да у интересу струке, међ стручњацима владају бољи односи. Недовољно исправни односи међ хемичарима мање пак сметају у оним државама, у којима већ има великих и рационално уређених хемијских лабораторија. Да би се ма колико допринело побољшавању односа међ стручњацима а и из других разлога оснивају се учена друштва итд. Поред других учених друштва постоји у Србији и сриско хемијско друштво, које је основано 15. новембра 1897. године. Чланови су тога друштва не само хемичари већ и минералози и геолози, као што су и хемичари чланови српског геолошког друштва. На седницама српског хемијског друштва, које се држе сваког 15. у месецу (геолошко сваког 10. у месецу), саошптавају чланови друштва резултате својих и туђих радова. Од својих радова чланови саопштавају интересантније резултате текућих послова, и по нешто ново, што има везе са текућим пословима па и што нема везе, али доприноси развитку науке. Поред саопштавања својих и важнијих резултата туђих радова у српском хемијском друштву говори се и о питањима хемијске насгаве, о развитку хем. струке у Србији, о уређењу положаја српских хемичара итд. Српско хемијско друштво и све хемијеке установе које сам поменуо налазе се у Београду. Сем тога имамо и две добре уређене хем. лабораторије у унутрашњости Србије. Једна је у Крагујевцу у војно-техничким заводима а друга у Обилићеву код Ерушевца, у Фабрици простог и мадодимног барута. Што се тиче хемијске индустрије у Србији она је тако слаба, да се може сдободно рећи, да готово све хемијске производе доносимо из иностранства. На тај начин ми се за сада у неколико одужујемо за услуге, које нам чине јачи и напреднији народи, помажући нас својим искуством, те да и ми ојачамо, како би такођер корисније послужили човечанству.