Prosvetni glasnik

одене и приклзи

177

научног, стварног гдедишта, свога оправдања. То исто, наравно, важи и у погледу на поменуте Јунгове „биолошке законе", и то уираво V толико пре и више, у колико они стоје иди могу стајати у духовној догичкој вези са Дарвинизмом и еволуционом теоријом. Па ипак, при свем том, писац није био ни тодико досдедан, да и овако скученим биолошким назорима и начедима својим да колико тодико израза у својој књизи. Изузимајући некодико узгредних и овдашних наномена, већином у загради, писац нигде није покушао, да избдиже и прецизније Формулише какве — такве општије и апстрактније биодошке нојмове и норме. Да је то бидо од стварне штете за успешну обраду биодошког материјада у Шмајдовој књизи, о томе смо ми имади већ придике да се уверимо из оних несугдасица и извештачености, до којих је писца често доводида оскудица еводуционог схватања при тумачењу биодошких Факата. Ади то још није све, што би се у овом погдеду могдо замерити. У вези са тиме је и један други недостатак, који се у тодико више истиче и јаче опажа, што се тиче гдавних Формадно -васпитних циљева, које настава у опште, а посебице јестаственичка настава, мора имати, па да оправда свој гајзоп (1' еке. Ми смо већ. једном поменуди, да се основна црта човекове душе састоји у тежњи за каузадним схватањем и објашњавањем ствари. Ако сад узмемо у обзир, да ту своју тежњу човек изражава у т. зв. „законима" „узроцима" и другим сдичним општим појмовима, онда је јасно, да је уношење таквих општих Формуда у наставу психодошки и педагошки захтев првог реда, укодико настави и јесте управо гдавни задатак Формадно васпитање. т. ј. природном току развића саобразно образовање душевних сида. У том, да се тако изразимо, духовном моменту, у тој интимној вези, у којој се огдеда суштина свекодиких односа између субјекта и обЈекта, ми дакде видимо и гдавну подугу и вредност васпитне наставе у шкоди, у кодико се она наравно, постиже самим знањем по себи, односно научном дисципдином. Шта више, ми се нимадо не устежемо признати, да ми у настави и не надазимо изван тога никаквог другог интереса, као што држимо, да ни у науци без тога нема правог сазнања. Што се специјадно тиче биодошке наставе, тојеуњој потребно овај захтев у тодико ире и више нагдасити, што се најновијим реФорматорским покретом управо и иде на то, да она у шкоди заузме онај подожај и угдед, који јој по праву припада. Само ми не мисдимо, да ће се то моћи постићи тиме, што ће се сувоиарно описивање обдика и особина заменити нростим ређањем и набрајањем биодошких појединости и Факата т. ј. посебних каузадних одношаја. Том незнатном пермутацијом у настави ми у ствари не добијамо много. Да се јестаственичка настава рационадно и из основа реФормише, потребно је пре свега раскрстити једном и са самом интедектуадииросветни гласник, I кн>., 2. св., 1908. 12