Prosvetni glasnik

178

11Р0СВКТНИ ГЛАСНИВ

стичком забдудом Хербартове школе: да само знање по себи утиче васпитно, на уиутити ученика и на саморадњу у природи и лабораторији, и на тај начин изазвати у њему вољу ка раду, оносно подстаћи развиће воље у онште. 13 Саобразно пак томе начелу, и издагање и обрађивање наставног градива ваљало би тако удесити, да нам оно даје нешто више од просто емпиричких дата т. ј. да садржи у себи и неку духовну суштину, извесан духовни принцип; а то ће опет бити само онда, ако се са истидањем каузалних одношаја и стања, које на крају крајева доводи ипак до простог механичког меморирања, што се биодошком наставом баш хоће да избегне, споји и третирање самог узрока, те духовне везе, која једино изазива и утиче на развиће логичког мишљења. Наравно за данас још ми нисмо, из много разлога, у могућности, да одговоримо потпуно овоме идеалном стању и позиву биолошке наставе, али ипак држимо, да се и сад у том правцу може доста учинити. Тога ради потребно Је само свуда, где је то могућно, извести каузадно објашњење досдедно до најопштијих апстракција, и појмова са којима расподаже научно биодошко схватање. А пошто еволуциона теорија, односно Дарвинизам, представљају у исто време и завршан резиме свега биолошког тумачења. као и спојну везу, која разноврсност Факата спаја и подводи под општу и заједничку тачку гдедишта. то је онда јасно, да је, покрај и преко тога, нотребно у настави указати, ма и најовдашније и на ову кра]њу и највишу доктрину, у којој модерна биодогија кудјцинира, и при том, шта више, указати и на њене најосетније недостатке. У остадом, и без тога је свакојако боље ако се наша мдадеж — као што то депо вели проФ. Адтхов, један од гдавних реФерената биодошке наставе у вишим шкодама, на 87. скупу немачких природњака и декара — „о једном тако важном питању оријентира савесном наставом, но да се у овој ствари остави на мидост и немидост утицају често нескрупудозне дневне дитературе. 14 " Односно пак могућног приговора: да се на тај начин уноси у наставу једна још мдада и у многим својим дедовима научно неутврђена и незавршена дисципдина, ми држимо, да се на њега не треба много обзирати. Тај поступак, покрај свију својих мана, има и извесних добрих страна у настави. Сам Шмајд поводом третирања Јунгеових биодошких закона веди, да се у шкоди морамо чувати од сваког претеривања, јер би тиме наводиди ученике на предухитрена и одака суђења, 15 само што он, досдедно своме ранијем тврђењу, оче13 Овај је моменат оеобито згодно истакао поводом најновијих већања о реФорми аустријских средњпх школа. ПроФ. Клајнпетер. 14 Цећег с1. §е§ештагИде Ба§е (1. 1ло1о |р8сћеп Ип (;етсћ(;8 е1с. Јепа 1901. Стр. 7. 15 ТЈећег (Ие В«Јогтћез1;ге1тп&еп аи^ Лет Ое1не(;е Зев па ^иг&еасћјсћШсћеп Цп1егГ1сћ1з. II АиДа^е. 84иМ§агс1. 1898. Стр. 28.