Prosvetni glasnik

оцене и прикази

179

видно миели, да се то може откдонити саио сувим Фактима и утврђеним научним чињеницама. Ми, међутим, држимо, да свако ограничење наставног материјада на строго утврђене научне поставке и догме, које ваља ттросто на веру примити и преко којих се даље ништа више не сме знати ни разбирати, може бити од веома Фаталног утицаја, и то у тодико пре и више, што нам нико не може јамчити, да је баш све оно чиста и препрана научна истина, што нам поједини методичари и педагози, наравно сваки према свом укусу знању и умењу, одабирају из огромне масе градива, какву нам пружа једна научна дисциплина, у највећем јеку свога развића и консолидовања, као што је то биологија. На првом месту јасно је, да би тако искључиво свођење и заобљавање наставног градива на оно, што ми у првом реду зовемо поузданим сазнањем и научном истином и што чини утисак нечега готовог, завршеног, бидо од штете ио наравствено развиће, већ и самим угушивањем развића у слободном мишљењу. С друге опет стране ваља нам знати, да се вештачким и принудним натурањем вере у свемоћ човекову: да све потпуно и без икаква остатка схвати и објасни, у великој мери само штете најважнији религиозни и етички моменти, које нам биолошка настава иначе може пружити. Ти се пак моменти могу само потенцирати указивањем на стање ствари онако, како је, односно на празнину и непотпуност у појединим областима нашег сазнања, а по томе и на несавршенство и ограниченост људског бића. 0 томе се, у осталом, врдо згодно, изражава горе споменути проФ. Алтхоф , речима, које ми са њихове изразитости сматрамо за потребно и нарочито овде да репродуцирамо: „Биологији чине прекор", веди тај аутор, „да је неподесна за наставу у школи, пошто је она сразмерно млада и недовољно завршена наука, док на пр. стари језици и математика чине са свију страна заокружене научне обдасти, које, мало ил.и нимало, не дају маха различитом схватању. На ово би се могло приметити, да у ствари и не посгоји у опште завршена наука у том смислу, како се то вели за дело уметности. Наука поставља себи све више и шире циљеве. Што за школу одређени материјал неке дисциплине чини утисак нечега завршног, то има свога разлога у томе, што је он — р1а Јгаиз — из дидактичких и других обзира, вештачки тако заокружен, као да више и не постоји никаквих других битних питања. Таква је пак мера без сумње, за наставу врло корисна, али у духу ученика изазива лако погрешну представу, као да је са усвајањем ове- заобљене школске мудрости поцрпео све знање и стекао подобности и права да о свима, па и најважнијим стварима доноси свој непогрешив суд Против тога чини биолошка настава драгоцено супротно дејство. Пошто она свој предмет ненромењен и нескраћен узима од природе, то се ученик неће оставити у сумњи и односно несавршености нашег знања и он учи да упозна, како је много 12*