Prosvetni glasnik

1ЈАУКА И НАСТАВА

369

стан део тог једињења на пдатинску жицу или кашичицу, па се то једињење унесе у пламен Бунзенове лампе, која стоји пред пукотином. Ово се једињење, унето у пламен, усија п даје на познати начин спектар. Гасовита једињења обичио се стављају у Гајслерове цеви, на чијим се крајевима налазе затопљене платинске жице, од којих један крај вири а други је у цеви; у тим цевима гасови се усијају електрицитетом на тај начин, што се подови каквог едемента споје с примарним крајевима жице на индуктору, а крајеви секундарног завоја индукторовог споје се с крајевима Гајсдерове цеви, у којој се гас усија учестаним ирекидима секундарне струје. Сваки едеменат има у спектру ио коју карактеристичну динију,. која пада на нарочиту подеду скадину. Место ових динија на скади °ДР е ђУЈ е се према месту динија истих едемената у сунчевом спектру,. што се да видети из табдице 16. У то.ј табдици одређена су на скадини-м подедама места карактеристичних динија едемената: К, 1л, 8г п Т1. У табдици 16 прво су одређена места подеда, на које иадају поједине диније сунчевог спектра. 53. Обртање поларизационе равни кварцовом пдочом. Еад подаризатор подарише светдост а анадизатор (нпр. Никодова призма) угаси је, тада, уметањем стакдене пдоче иди суда сводом између анадизатора и подаризатора, видно поље и даље остаје тамно. Ако се пак уметне (место стакдене пдоче или воде) кварцова пдоча исечена управно према оптичкој оси, иди цев пуна шећерног раствора, тада видно поље постаје јасно. Обртањем анадизатора (Никода) за известан угао, опет се добија тамнина, што додази због обртања подаризационе равни упаде светдости за известан угао. Анадизатор се према потреби обрће дево иди десно, да би се добила поново тамнина. За ово обртање подаризационе равни употребљујемо Мичерлихов иолариметар, чији се изгдед види на сд. 34., а чији се састав цеви види на сд. 35., I. Најгдавнији део овог апарата јесте цев аћ (сд. 34.), у којој се надазе (сд. 35. I) Никодове призме: подаризатор а и анадизатор ћ, сабирно сочиво 1, а између а и I) ставља се у д кварцова пдоча или какав раствор, који врши обртање подаризационе равни. Пред Никод а у с ставља се светао извор нпр. натриумова светлост, која продази кроз отвор с, пада на Никод а и подарише се, па онда продази кроз сабирно сочиво 1, из кога издазе зраци парадедно. Посде нродаза кроз 1 светдосни зраци продазе кроз кварцову пдочу иди цев с раствором у д, па онда кроз анадизатор — Никод ћ и, на посдетку,. излазе кроз е и падају у посматрачево око. Никод I) у вези је с једном издељеном кружном плочом, кроз чије средиште продази цев аћ (сд. 34.). Ова кружна пдоча, ири обртању Никода Г>, обрће се поред једног ст; дног нониуса. Може Никод I) да буде чврсто спојен с но-