Prosvetni glasnik

300

ПРОСВЕТНП ГЛАСНИК

Са шкодскпм намештајем је ието тако. Разлика је у томе, што није свуда и нов и.1и добар школски намештај, где су зграде нове или добре. Н. пр. у тамнавском срезу су шк. зграде махом добре, а намештај је примитиван; у Борчу је нова шкодска зграда, али је напуштена,. дрвенарија је сва опала, а клупе се разваљују и на самом испиту. Не може се поставити какав ред, нити извести какво правило о том: који крајеви имају добре школске зграде и намештај, и зашто је овамо тако, онамо онако. Боље и лошије шк. зграде и намештај не иду упоредо с богатијим и сиромашнијим крајевима. Јер н. пр. носаво-тамнавски срез од 16 школа има 13 нових, добрих и добро снабдевених, а и у нишавском срезу пиротског округа готово су све шк. зграде добре, од оО има 14 потпуно добрих. А нишавском срезу суседни срез белопаланачки има све шк. зграде нехигијенске. Најравнији и најбогатији крајеви немају добре школе. Мачва нема добрих школа, Стиг има више лоших него добрих, а смедеревска Јасеница има школе од преправљнеих оп. судннда и све су лоше. Не може се рећи ни да боље и лошије школе иду упоредо са јаче п слабије развијеном свешћу народа у појединим крајевима. То се у неколико види из напред наведеног, а јога боље се огледа у овим примерима: Мачва, Стиг, Јасеница, Гружа ништа нису измакли од Крајине; у зајечарском срезу и оне лепе школе, које је држава подигла, народ је запустио, у некима је дрвенарија толико опала, да стока може улазити кроз опала врата; у нишавском срезу народ је подигао добре гак. зграде, али се сад о њима тако стара, да је било примера где ни пет пара приреза није гаколи дато; а таквих примера има и у Гружи, у којој се може видети и оно, гато је напред речено о школи у Борчу. 0 том и таком стараљу за школе биће говора и у одељцима оиздржавању школа и о школским одборима, зато овде прелазимо на друго. И из ових надзорничких извештаја види се оно, што је до сад. у више прилика истицано: да правила о подизању нових школских. зграда често отежавају посао, који су хтела олакшати. Процедура докле се до новог плана дође дуга је и заметна, а онет се зграде не добију увек добре и често буду врло скупе. Планови се не раде нрема приликама и могућностима појединих места;. те су често зграде врло скупе, где би се могле подићи много јевтиниЈе,. а опет добре. Негде шк. зграде буду два пут скупље и зато што с& не води контрола ко и колико за шта троши. Зато сви шк. надзорници, који о овом говоре, предлажу: да се што пре израде друга правила о подизању шк. зграда, и да се при