Prosvetni glasnik

ШКОЛОКН ЛБТОТШС

309

вали и они који су тражили нешто боље, ади и њиховом новом и бољем програму одмах су други надазили исто махне: да јо великп и неподесан. Зато и у садањим захтевима за бољи, краћи и подеснији програм можемо гледати само осећање незадовољства према садањем и тежњу за нечим бољим; али све то још није довољно, докле год сс неко не јави с нечим одиста новим н бољим. Јер све што се до сад чуло по овом питању, или је било само тсориско мшнљење, или сс сводило на то, да се у садањем програму једно избрише, друго допише, па да ово псто буде бајаги нешто сасвим ново. Што се тиче опширности програма, то стоји, али мало њих виде, да се та опширност често увећава тиме, што учитељи не умсју, или им захтови надзорника не дозвољавају, да програмом пропнсани материјал краће прелазе; да иете одељке обрађују друкчс у сеоским, друкче у варошким, друкче у неподељеним, а друкче у подељеннм школама. Односно пнтања, да варошке школе трсба да су друкче од сео•еких, то може само изгледати оправдано, али довољно разлога нома. Још би и могло бити говора за нску разлику између школа сеоских и школа нсколико наших већих вароши, али не свих. Јер какав би иротрам требао за варошицу Божсвац, а какав за суседно село Шапине, или какав би програм требао за Баточину варошпцу, која има 3 / 4 деце сооске Р Сем тога, онда би доследно требало имати засебне програме н за. женске школе, па за поједине крајеве, те би за ову малеиу Србију требало 5—10 различних програма народних школа. То би бнло много, кад толико много стварне разлике нема. Јер не треба заборавити да основне школе не дају спреме за разно неко специјално занимање у животу, за неку проФесију, него дају основе писмености, а ти су основи исги или врло слични за варошке, сеоске, жснске и све друге почетне школе. И зато би могао остати исти програм за све, само да се у њему обслежи шта ће се краће прелазити или нзоставити у неподељеној школи.варошкој, женској итд. Али да се такав програм удеси, није довољно само тражити нешто друго, боље, него треба дуже и свестраније размислити о нашим приликама и потребама и још проучити како други народи удешавају наставне програме за своје разне прилике (а код њих такве разноврсности има више него код нас) п тек онда приступити изради новог и бољег наставног програма. 6. Наставна средства — учила. Већина школских надзорника. кад говоре у извештајима о том да ли школе имају потребна наставна сродства, мисле само на мапе, рачупаљкс и највнше још на метарске мере. То кад школе пмају или нсмају, каже се: имају или немају све што им треба. Међутим мапе,