Prosvetni glasnik

312

ЛРОСВВТНИ ГЛАСИИК

књижница за народ, а још већа реткост је, да се код које живље радидо, и више читало. Изузетак је у том крагујевачки округ, који код сваке школе има засновану књижницу за народ. То је заслуга окр. шк. одбора, који је нагонио све школе да у својим буџетима имају и суме на набавку књига за ове књижнице. А докле је овај окр. шк. одбор тако радио, дотле је било других окр. шк. одбора, који су брисали такве суме, ако су их у буџетима надазиди. Ђачке књижнице су исте судбине као и књижнице за народ: тек су се биле почеле оснивати, па су већ почеле и умирати. Пре су почеле, па пре и престале. Сви надзорници и не говоре о овим књижницама, а још мање има мишљења о узроцима неуспеха и иредл.ога за унапређење ових одиста потребних и корисних установа. Има предлога, да држава снабде књигама све књижнице, јер је то најлакше било смислити и рећи, али је то исто толеко озбиљно, као и нредлози других, да држава подиже шк. зграде и чак да се држава постара за бољу храну ђака. Најлакше је све држави на врат натоварити, али нашто говорити немогућности, нашто чекати да школе зида држава, која још нема кућа ни за своје канцеларије и чија министарства под киријом седе ? Главни узроци неуспеху ових књижница у оводае су: 1. Код нас још није развијена свест о том, да се сваки читањем може образовати и нема тежње за даљим усавршавањем. Нема тога ни код интелигенциЈе, камо ли код народа. Треба, дакле, прво то будити. 2. Књижнице за ђаке и за народ почете су наредбама озго, на се на том стало, као да је био иотребан само тај миг озго. Даље се нико није старао, ни да се иодесне књиге штампају, нити да се купују. Држава није могла, а приватне иницијативе није нико ни тражио. То су друге жице у које треба ударати. 3. Код нас што један почне, други не продужи, а често баш и намерно пушта да пропадне. Ко је почео књижнице за народ, није ни гледао раније започете ђачке књижнице, а трећи после није марио за ово друго, као ни онај други за прво. И тако ће се код нас вечито почињати, а недочињати, доке год не почпемо сви помагати све што је корисно, па ма ко га заснивао. То је треће здо које треба лечити. Што се тиче школских књижница, оне су најстари.је и најбоље се држе, али су далеко од доброга. Има шк. надзорника, који само по броју књига цене је ли или није књижница добро снабдевена. Они су видели добре и добро снабдевене књижнице и тамо, где је државна штампарија, празнећи своје магацине, послала масу неких старих алгебра и Француских граматика. И тако нпр. надзорник једне подовине среза вели: књижнице су добре