Prosvetni glasnik

школски летоиис

311

Имамо ли ми то у Србији? Из надзорничких извештаја види се, да школских башта нема свуда; где их има, нису све и уређене; а, што је најгоре, запуштене су многе школске баште, које су пређе биле уређене. Узроци томе не могу се лако наћи по извештајима надзорничким. Јер на пр. за бољевачки срез каже се: Нигде није било школске баште зато што нема земљишта и што се учитељи често премештају; али и у Гружи ретко која школа има. школске баште; а срезови жупски, азбуковачки, крајински, уза сваку школу имају и башту. Је ли овамо равница и питомина, а тамо кршипустиња? У смедеревској Јасеници свака школа има башту, али су само 4 уређене; а у крагуј евачкој Јасеници, сем две, све остале школа имају баште уређене и засејане културним биљем. Јесу ли друкче нрилике овамо него тамо; је ли то горљи и доњи део слива Нила или Јенисеја? Па и оне школске баште, за које се каже да су уређене, питање је да ли су уређене све како треба. Јер некима се допада кад виде лепе стазе и цвеће, или пуно засејана лука, купуса и кромпира. Ту може бити све за кујну учитељеву, а ништа за наставу школину. И један надзорник вели: школске баште су засејане, алн оне служе за кујну учитељеву, ђаци тамо немају нриступа. А кад има таких примера, онда није довољно речено оно: школске баште су уређене и засејане културним биљем. Културпим биљем је засејана и школска башта у Прћиловици, која је дата под наполицу и засејана самим житом. А у школској башти треба да се види и неко некултурн^, биље, н. п. отровне биљке из околине. Зато би требало тражити од надзорника тачније извешће о школским баштама, а од учитеља више и бољег рада око уређивања школ. батпта. Но за ово треба и учитељи и назорници прво и сами да знају главни задатак такве баште, па онда и да разумеју уређивање исте. Један надзорник добро напомиње, да би школске баште требале да су у вези са среским расадницима. На тај начин би одиста могли, срезови имати веће, а свако село код своје школе мало угледно имање, где би се сваки имао чему поучити. Труд учитељев око тога био би одмор и пријатна промена рада после школ. часова, а од тога би он имао користи не само за своју кујну, него и за предавања школска. 8. Књижнице. По закону и наредбама до сад издаваним свака народна школа треба да има књижницу школску за потребу учитеља, књижницу ђачку и књижницу и читаоницу за народ. Ове треће су по поетанку код нас најмлађе, ијош се управо нису биле ни родиле, а већ су почеле изумирати. Из надзорничких извештаја видимо, да се као реткосг тек овде-онде налази заснована која просветни ГЛАСПИК, I кн>., 4. и 5. св., 1908. 21