Prosvetni glasnik

522

просветни гласник

књижевности Срба мсточне и западне дркве од Качића до 1847. Вук и његова реФорма. Вукови иретходници. Значење народних умотворина и њихов утицај на нознију књижевност (Бранко и Прерадовић). — Преглед прозних и лигерарних облика уз штиво. — б) Усмена и аисмсна вежбања, као у VI разреду. VIII рахред (3 часа) — Штиво. Бранко ; Прерадовић, Његош (Горски Вијенац), Мисао, Луча Микрокозма — (бар посвета); Никанор Грујић (беседе); Јакшић (песме лирске, која приповетка); Змај (Ђулићи и Ђулићи увеоци); Каћански; Љ. П. Ненадовић (путотгаси, приповетке); Милица Стојадиновић — Српкиња (песме); Л. К,Лазаревић (све приповетке); Ст. УБубиша (све прииоветке); Шеноа (који роман или приповетка). Који научни есеј, српски или стран у добром иреводу. — а) Ењижевност — Преглед најновије српске и хрватске кн.ижевиости, задржавајући се нарочито на раду и животу оних писаца, који се у школи читају. — Кратак преглед теорије књижевности као сређиваве стеченог књижевног знања из с-рпске и стране књижевности, у колико су из школске и домаће лектире познате. — Оаширније о беседништву. — б) Усмена вежбања — Вежбања у састављању разних врста беседа на основи скица састављених по упуству наставникову, на часу. Остало као у VI разреду. — в) Писмена вежбања — Вежбања у обради беседа (на основи ранијих усмених вежбања); састави о прочитаним делима; књижевна карактеристика и изналажење мотива њихову раду, расправе о идеји и извођењу појединих песничких дела. Наиомена — Главна дела обележена у штиву треба прочитати у целини, нешто у школи, нешто домаћом лектиром, по упуству наставникову, о чему ће се наставник испитивањем ученица уверити. Обратити пажњу на оиа. дела, и одељке читавих дела, у којима је Српкиња нриказана као : кћи, сестра, девојка, жена, мати и где је изнесен њен утицај у породици и друштву. Примери се за то находе у наставном плану за Више Женске ПГколе, који треба и даље проширивати и допуњавати. Анализа дела треба да је свестрана и главну пажњу обратити на разумевање дела и на опажање и осећање лепота песничких, а избегавати, што је више могућно, критиковања писаца. Најважнија места из песничких дела и читава мања дела уче се на изуст у свима разредима. 3. Немачки језик — _Г—Ј)Г разред као и у Вишој Женској Школп. Vразред (3 часа) — Штиво. 1Јћ1апс1-ове, Виг§ег-ове, 8сћП1ег-ове баладе и романце и приповетке из -историје и митологије старих народа и Немаца. — а) Јраматика, — Поиуњавање облика и синтаксе ређим нојавама, које се на штиву нађу. Понављање ранијега градива, нарочито ириликом писменога вежбања. и исправљања писмених задатака. Најпотребније из метрике. VI разред (4 часа) — Штиво. Е. Тћ. v. Ноћпапп, Ме1з1ег МагИп (1ег КиЈег; бсћШег, Јип§&аи уоп Ог1еаВ8, (Не 61оске, која краћа Лесингова расправа. Шилерове и Гетеове лирске несме. Остало као и у V разреду. VIIразред (3 часа) — Штиво. БебзЈпд, Мшпа-у. Вагпћећи, ОоеШе, Хасанагиница (учи се и на изуст), Негшапп ип(1 БогоШеа, ВгсМиад ипЛ "^аћгћеИ;; Иезвт^, одломци из Еаокооп ипс! Напгћигдјзсће Бгатагиг^ге (по ком издању школском); 8сМ11ег, Мапа 81иаг1;. Као најпотребније из књижевности до другог цветања. Остало као и у V разреду. — а) Књижевност — Хердер (с нарочитим обзиром на значење Шттеп <1ег Уб1кег т П1ес1егп), Лесипг, Шилер. Гете. Њихов живот и рад с нарочитим обзиром на дела што се у школи читају.