Prosvetni glasnik
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Олигоцена (вероватно горњег), па до краја Длиоцена. Даља разматрања о овоме, у вези с деобом појединих меданопсидних терена према катовима којима одговарају, изнеће Радовановић доцније, пошто изврши извесна накнадна проматрања, у нарочитој публикацији, коју снрема за Академију Наука. 2. П. С. ПавловиЛ саопштио је ове податке о сарматским слојевима у Београду: ,Још септембра месеца 1905. год. г. Херман IIIулц, чиновник у радњи Слуцког, послао је Музеју Српске Земље остатке костију неке Фосидне рибе, која је нађеиа у плавкасто-сивој глини приликом копања бунара на имању његовога суседа, а на углу између Небојшине и Рудничке улице. Глина је ова констатована у дубини од 10 метара. Рибље кости нађене су на 13-ом метру. Копано је још један метар, све у истој глини, па је посао напуштен. Међу Фосилима које сам из глине издвојио могли су се добро одредити: Висстит УегпеигШ сГ Огћ. и 8етзеуа 1ате11а1а Ргапгепаи. Налазак ових Фосила унућује ме на закључак: да овде имамо посла са сдојевима сарматске етаже".
ОХХХП збор (10. априла 1907. год.). 1. Ј. М. ЖујовиЛ реФерише о радовима Ј. Берга1-а: ^о!е зиг ипе 'Ин.ћаае орћШдие (Г ЕрМаиге [Ре1оропе8е] у Ви11. 8ос. §ео1. (1е Ргапсе, 4. IV, 1904, н А. Маг1еШ-а: Ге Јопшшопе §ео1о§1сће ег1 1 ГоззШ (И Рахоз ес! Ап^рахоз пе1 таге Јошо (Во11. 8ос. §ео1. ИаИапа, 20, 1901). — Дијабаз, о коме говори Депра, има ОФитску структуру и иредази на извесним тачкама у офит . Састављен је од плагиокдаса, дијалага, магнетита и титанског гвожђа и пробија мраморасте кречњаке без фосила, које је Фидипсон означио као кретацејске. Јавља се и у правим жицама интерстратиФикованим међу слојеве неметаморФисаног кречњака. 'Гачна старост му се не може одредиЈИ (доња или горња Креда). — Мартели је утврдио, да су на Пакеосу и Антипакеосу развијени слојеви горње Креде (Турона) у облику подукристаластих кречњака о оддомцима рудиста и корала. Дуж цеде истолне обаде ових острва простиру се беди, слојевити кречњаци доњег Еоцена, који местимично садрже многобројне Фосиле, нарочито ФораминиФере. У северном деду Паксоса развијена је вапновита гдина с Фосилима који указују на Миоцен. Према оваквом геолошком саставу ових острва, она се не могу више сматрати као продужење КрФа, чији је јужни крај образеван од пдиоценских насдага, и с тога Мартели сматра Крф као остатак једне синкдинале, а Паксос и Антипаксос као део антиклинале која је дежала западно од ње.