Prosvetni glasnik

X Р 0 Н И К А

понтијски ни праки левантски слојеви. Од Плиоцена, дакле, па на даље била је цела тимочка долина изван области нормалнога Неогена за југоисточну Европу (Радовановић и Павловић, Тердијар Тимочке Крајине, XXIX Глас Академије, стр. 47), и у н>ој су се за то време на више места, а поглавито у књажевачком басену и код Звездана, таласала слатководна језера, у којима су се стварали угљенити слојеви, с Фауном меланопсидних лапора, која нема никаквих генетских веза с понтијском Фауном. Да звездански слојеви нису левантски, као што се то раније држало (ЈЕујовић, Основи стр. 111, Живковић, Геол. Анали IV, стр. 56), него да се и литолошки и Фаунистички слажу с меланонсидним лапорима, још је Брусина показао (Геол. Анали. У, стр. 199), а Павловић потом потврдио (1ос. сј(;., стр. 14). А да они морају бити плиоценске старости, поред онога што је напред речено говори још и тектоника Тимочког Басена. Познато је (Радовановић и Павловић, 1ос. сГ4., стр. 64) да су у тимочкој долини поремећенп сви слојеви до меотских; како, међутим, звездански слојеви леже сасвим хоризонтално, то је нееумњиво да морају бити млађи од сарматских. да су, дакле, плиоценски. Слично је и са слатководним терцијарним слојевима у кљажевачком басену: они су такође угљенити, у Фауни им нема ни понтијских конгерија, ни левантских палудина и униона, него поглавито садрже фосилно биље и разне меланопсиде, и уз то су опет сасвим непоремећени. Као што се види, алексиначки уг.ненити слојеви и поменути меланопсидни слојеви у тимочкој долини од веома су великог пнтереса што нам показују: да меланопсидни лаиори не морају свуда бити само еквиваленти друге медитеранске или сарматеке етаже, него да могу кашто бити и много старији, а кашто и знатно млађи. Нису се, дакле, они стварали као слатководни еквиваленти нормалнога Неогена само за време средњег и горњег Миоцена, него су у сличним приликама иостајали још од Олигоцена па вероватно све до пред крај Плиоцена. После овога обраћа Радовановић пажњу на великр распрострањење меланопсидних лапора и ио осталим крајевима Балканског Иолуострва, а нарочито у БоСни, Херцеговини и Далмацији. Немамо дакле овде носла са спореднпм појавама оваквпх творевина, него су оне по истом типу постајале свуда на Балканском Полуоству где год није било трансгресија и ингресија нормалних олигоценских и неогенских катова. Тип меланопсидних лапора нема, дакле, за слатководне еквиваленте Неогена, а донекле и Палеогена, на Балканском Полуострву локалан, него општи значај. Меланопсидни нам лапо.ри представљају наБалканском Полуострвунарочиту слатководну Фацију Терцијара, која, према том.е кад се где отпочела стварати и докле је трајала, м.оже представљати еквиваленте свих терцијарних катова, поче.в.од