Prosvetni glasnik

ОЛУЖБВНИ ДЕО

&

иогледу, т. ј. у погдеду концепдије и резонована, буде што може строжи, и да без икаква попуштања тражи на све начине да се они у томе поправе. Наравна ствар, да наставник треба ту сасвим предано да ради свој посао, и да се не устручава улазити у коренита и честа поправљања задатака. Што се тиче разреде и стила, мане ученика у том погледу дају се поправити што чешћим иисањем задатака, што јачом лектиром добрих писаца (нарочито критичара, историчара итд.), наравно све уз припомоћ талента. И ту наставник ваља једнако да утиче, кад ђаци чине погрешке при састављању реченица или употреби израза или иначе. Наставник треба да те погрешке неумољиво казни и неуморно да их поправља. Што се тиче грешака у језику, ту вреде иста средства. Наставници би имали врло строго пазити да се крунне погрешке не појављују никад у ученичким задацима. И овде, они би имали да буду тако исто неиопустљиви и неумољиви према погрешкама, као што смо рекли да треба да буду нрема погрешкама концепције и разраде. Овде им је посао куд и камо лакши. За поправку ђачке лектире могло би се ово препоручити. Требало би саставити један мањи списак српских, а по могућству и страних писаца, који се до исгшта зрелости морају прочитати. Требало би затим затражити од свих виших гимназија извештаје школских (ђачких) књижница, да би се видело чега у опште тамо има, и у којем су стању књиге. Министарство би тада могдо добре књижнице иохвалити и ставити за углед, а непотпуне и оскудне понунити по списку који би се лако дао саставити. Напослетку, много би се помогло добро уређеним (од нарочитог одбора) јевтиним издањима књига за ђаке, у којима би добри и школски писци нашли довољно места. За поправку књижевне наставе уопште, потребно је више услова, али први је да наставници сами буду интимно упознати с предметом. У нашим средњим школама, међутим, настава језика и књижевности српске добрим делом је у рукама нестручњака. Тако је исто потребно да наставници увек на време сврше проиисан програм из језика и књижевности. III Нису узроци слабости књижевној настави само у наставнику. Други, јачи и већи узроци такође ту дејствују. Пре свега, препуњеност особито вигаих разреда, превелики број ђака по разредима не дају могућности да се књижевна настава, која је тако компликована и захтева тако детаљан и ситан рад, лепо врши. Затим, што квари наставу и онда кад је један наставник лепо почне, то је што се, услед нремештаја или других узрока, књижевна настава често узме из руку .једног наставника који ју је водио донекле, па се да другоме. После, и кад један наставник остане на раду, квари му посао то што му (ово важи нарочито за VII разреде) уђе у разред велики број ђака из других школа са којима он дотле није радио и који су неспремни, те му онда покваре, или укоче, или бар закасне наставу у дотичном разреду. 0 свему овоме ваљало би да воде рачуна нарочито директори. Они би имали да упућују неискусне наставнике у иослу, а да и наставнику и ђаку буду на потпуној усдузи у колико се то тиче набав-