Prosvetni glasnik

14

НРОСВВТНИ ГЛАСНИК

мозак. Кад се пређе и то „Фантастичко" доба, онда се већ мора почети обраћати озбиљна пажња својој лектири. Почињу се читати озбиљни иисци са књи;кевном вредношћу, почињу се читати, на и студирати поједини писци и из страних књижевности па, мало по мадо, узимати, поред белетристичне књижевности, и поједине научне ствари које човека у то доба могу интересовати. Даља лектира иде сама од себе. Човек је већ стекао извесну количину знања и искуства, и његов је укус васпитан. 0 своме читању немам много да кажем. Читао сам увек оно што ми је причињавало задовољство. У детињству сам, разуме се, читао све оно што би пријало мојој Фантазији, па и неки од тих „страшних сензационих" романа. Данашња моја лектира је у довољној мери разноврсна, пошто гледам на сваки начин да њен обим што више раширим, а најрадије читам Француску књижевност. Ако би.бидо потребно да наведем имена, ево их. Од песника најрадије читам Јована Дучића (ја се ограничавам на најновију књижевност), од приповедача — Симу Матавуља. Иначе су ми омиљени писци: Тодстој (не философ , него уметник), Лбсен, Зола и Анатол Франс, а од мислилаца — Божа Кнежевић и Артур ШопенхауерСдободан Јовановик уч. II. б. гимназије Од читања имамо несумњиво много користи. Ја сам знала ово још онда кад сам као дете живела у своме селу. Гледала сам сељаке који путем нађу парче каквих новина, или лист из какве књиге, па сричући слово по слово, можда по неколико часова, доводе у везу све што је онде написано. Тиме су добили већ нешто, дознали су нешто, што нису знали, о томе бих се уверавала одмах, јер сам га гледала с детињском радозналошћу кад он срета ма кога уз пут, и сав блажен прича и њему оно што је научио. Сећам се добро како моја етара мајка, недељом кад нема посла, са цвикером на носу седи крај прозора и шапуће полако. А у вече кад се сви скупимо око ње, она би нам причала, не само оне старе, нама добро познате бајке, него и приче о јунацима које је прочитала. Ја сам јој се тада дивила и желела да знам и ја читати и причати. То је била прва корист од читања коју сам ја запазила. Члтањем се образује интелектуално; развијају се осећања за лепим и узвишеним, стиче се сазнање о непознатим жељама, земљама и идејама, на основу чега се стварају судови. На свету има врло много добрих књига које треба прочитати; али зато би нам требао век од хиљаду година можда и више; за то ово мало времена докле човек гостује на земљи треба корисно и паметно да употреби. То ће он моћи учинити на много начина, али пошто је овде реч о читању, то ћу само о њему и говорити. Дакле од многобројних књига које су напнсане у свету има их бољих од бољих и треба читати најбоље, јер ће се тада добити највише користи. Велики људи који пишу о животу онако какав је он, могу нам дати много више, но они који га описују онако како би трсбао да буде. У живот се не сме ступити са најлепшим идеалима, са ни мало ирозе, јер ће етварност живота, и вртлог његов, који понесе таквог идеалисту са много идеала а врло мало познавања живота, донети огромно разочарење и губитак воље, енергије за живот, па чак и саму смрт.