Prosvetni glasnik
50
ПРОСВБТНИ ГЛАСНИК
све огледе не морају у аој бити велики одељди; одељди могу бити и мањи, а за по штогод је довољно само ио неколико струкова гајити на разне начине. Шта више не треба ни тежити да школе имају што веће баште, јер се за велику башту тражи велики издатак општине, или велики рад учитељев и још се може учитељ завести на једну странпутиду његова задатка: да се више занима баштом него школом-. Данас, кад има свуда. среских расадника, који у великом обиму производе и показују оно што селима треба, од школске баште не треба тражити ништа више, него да деци показује оно и онолико, колико треба уз наставу ове школе. Зато подизање каквог школског винограда и воћњака, илиу већој количини гајеае лука, кромпира и купуса,. где се може и хоће, треба да је као неки засебан одељак гаколске баште, од кога хоће користи учитељ или школски одбор; а школска башта треба да је од тога одвојена и да је права багата школска, овака, и с оваким задатком, како напред рекосмо. А гаколских багата с овако схваћеним циљем, готово и нема данас у Србији. Ипак има извесан број учитеља, који су били вредни, па уредили лепе школске баште. Да је н>их имао ко да упути, они би додали и оно што сад немају. Али где су они имали то да виде и ко их је упућивао? Они су и ово што раде, само од добре воље и из љубави сами научили и урадили. Пређе су приређивани пољопривредни курсеви, издавани неки планови и упуства, даване неке награде, а сад од тога ничега нема. Једино још учитељска школа у Јагодини у својој школској багати и парку износи оним будућим учитељима угледе и упуте о уређењу гаколске багате; али и од тога ће се после у народне школе мало разнети и нрименити, кад готово нико тај рад не тражи и не цени. А треба ли тако да остане даље? — 0 том не би требало ни да буде спора у овој пољопривредној земљи, где је маси народа све школовање само у народној школи. Али мора бити говора о том: шта и како треба чинити? По нашем мишљењу прво што би се имало учинити то је, да о задатку и о уређењу школских башта буду довољно упућени не само учитељи него и школски надзорници. Ради тога могли би се прире•ђивати нарочити курсеви слични пређашњима, али не у свему као пређашњи. Јер оне пређашње нриређивало је само министарство привреде и само у чисто пољопривредном циљу. А, као што се из напред казанога види, школске баште не служе само пољопривреди, него имају и друге задатке у народним школама. Зато би ове курсеве требало да приређује министарство просвете мало друкче од пређашњих курсева. А како има још и друго гата, о чем учитеље на курсевима треба спремити и упутити, то би тим општим курсевима за усавршавање учитеља требало додати и ово, што треба за школске баште.