Prosvetni glasnik
88
ПРОСВБТНИ ГЛАСНИК
ској и Чешкој. — У вези с овим показује Радоваиовић примерке јарандолског угља и спечених песковитих глинаца, које му је Ггааз донео за геолошки завод.
СХХХ1 збор (10. марта 1907, год.). 1. Проф. д-р Свет. ЈРадовановиК говори о великој распрострањености меданопсидних лапора у Србији и о значају њиховом као нарочите Фације Терцијара (поЈмавито Неогена) на Балканском Полуострву. — Тек .је у последње време код нас јаче обраћена пажња на терцијарне творевине изван области нормалнога Неогена. Међутим све више увиђамо да су ове творевине како у погледу геолошког састава Србије тако и Фаунистички од нарочитог интереса, и при том све више сазнајемо, да су развијене ло типу меланопсидних лапора. У својем пнтересном раду о меланоисидиим лаиорима и еродним творевинама на Балканском Цолуострву (стр. 14—17) наводи про® П. С. Павловић читав низ оваквих терена у околини Зајечара, у горњем .сливу Дрне Реке, код Мађара (близу Сталаћа), у околини Ерагујевца,. између Крагујевца и Г. Милановца, у Гружи, итд. Напомињући како је раније дошао. до закључка да се овамо имају уврстити и угљенити терцијарни елојеви у алексиначком басену (Записник ГХХХП Збора од 10. децембра 1900. т. 4.), Радовановић сада износи: да се као сродне творевине несумњиво имају сматрати и угљенити терцијарни слојеви у целом књажевачком и у целом чачанском басену, и да се у вези с тиме има проширити стратиграФски значај меланопсидних ланора, тако, да нам они не представљају само нарочите слатководне еквиваленте друге медитеранске и сарматске етаже, тј. да не.одговарају само средњем и горњем Миоцену, него још донекле и Цлиоцену, па и доњем Ми.оцену и Олигоцену. За ово последње износи као прнмер алексиначки, а за оно прво књажевачки басен. Нема сумње да алексиначки угљенити слојеви и но своме литологпком хабитусу и но тектоници чине утисак старијих слојева него што су миоценски (Жујовић, Геологија Србије I, стр. 274), а како уз то преко Делиграда и Ражња стоје у директној вези с меланопсидним лапорима код Мађара и Ћићевца, то је вероватно да нам представљају творевине овога типа из олигоценскога доба, и да се према томе могу сматрати као еквиваленти доњег нивоа оваквих слојева код Зенице у Босни, у којима је констатована олигоценска Флора. Књажевачки је пак басен до Плиоцона био продужење румунскога Терцијара, за шта поред осталога говори и иојава жутог и зеленкастог песка с Тарез §ге§апа, које Жујовић наводи из околине Књажевца (Основи, стр. 102). За целу тимочку долину од значаја је да у њој нигде досад.нису нађени ни