Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

1019

те се још и данас певају уз музику. За нас Србе овај писац заслужује нарочито помена као иреводилад српских народних песама на немачки језнк. Он је много труда улагао на то да германске народе упозна са словенским и прилично је у томе успео. 8а неке своје иесме узимао је из наше народне поезије само мотиве, и никако се не може сматрати као преводилац, већ просто као прерађивач. Така му је и песма „Милош Обилић", коју је у Сриској Зори за 1836, препевао С (пиридон) Ј (овић), с напоменом да је вен творад „славни немачки поета Јоан Фогл, превођач народни(х) повестица (Маћгсћеп)" 1 Од Браунтала нреведена је у Сриској Зори (за 1836, романтична приповетка „Вход к' сосуду", а од Панаша „Материнска љубав игра V једном дејству. Но начину народни(х) песама из немачког преведена" 2 . Ни Браунтал, ни Панаш нису били тако чувени књижевници да би о њима требало овде огширније говорити. За овога другога зна се да је поред мањих драмских комада из војничког живота, написао и један историјски комад из доба српскога ослобђења, под именом Свегпу (Јеогд Мвкопзсћез Бгата т 1ииГ АИеп (\\ Т 1еп, 1847). Колико ова др:>„ма има сличности са познатом Балоговом драмом „ Георгије Петрович Црни, или Отјатије Београда од Турака", којује са мађарског превеоЈоаким Вујић, није нам познато, јер их нисмо могли упоређиватп. Да ли .је дакле Панаш знао за Балогов комад ко.ји је много раније изашао из штампе, не може се за сад тачно утврдити. Ваља нам овде назначити да је у поменутој Сриској Зори (1836) изашла и једна новела ,,Ромео и Јулија , просто по немачком преведена". За аутора се не зна, а нреводилац је неиознато лиде под шиФром „У —к". Фабула ове новеле слична је Шекспировој драми, под истим Љзивом, у којој се на познати начин, врло дирљиво износи несрећна и трагична смрт дво.је драгих, Ромеа и Јулије. Сриску Зору за 1837, нисмо могли нигде наћи, али судећи но једној белешци у Српској Новини (за 1838), и ова је година врло добро била уређена. На томе месту 3 о Сриској Зори вели се да је и њено садержаније, како у сматренију чистоте језика, тако особито у прнзренију избора, нохвално, и служи ревностном Груичу на чест". Исти Грујић био је објавио да ће Зору издати и за 1838 годину, али од тога није било ништа, и она је престала даље излазити.

1 Више о Ј. Н. Фоглу као иреводиоцу срнских народних песама, писано је у ])аа аегНзсће УоШаИеА 1п с!ег с1еи1бсћеп 1л1ега4иг, уоп 1 )г. бигбт, 1ур2. 1905, 8. 190—94

2 Под нахписом МииегМеЂе, 8сћаизр1е1 т етет Ас^, изашда је ова игра најпре у листу РегегаПтАе, 1иг ЕгеиМе <1ег Кппз1, 1832, Нг. 37—38. Додније је прерађена и под именом Ђ1е СћгШпасћ1, изашла у забавнику Тавсћепђисћ ЈгатаЉсћеп Оп^шаНеп 1837.

3 Србска Новина или Магазин за Художество Књижевство и Моду , 1838, бр. 53, стр. 212. нросветни гласник , II књ., 11 и 12, 1909. 67