Prosvetni glasnik

1020

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Други сличан забавник Сриској Зори беше „ Зимзелен, србско-народни месецослов, за изображеннје свакога сталежа". Њега је уређивао н издавао Александар Андрић, и то за четири године у четири разна места: I год. 1846 у Београду;П год. 1847 у Сегедину; III год. 1848 у Суботиди ; и IV год. 1849 у Карловцима. Са овом последњом годином прекинуто је даље издавање за неко време, али се после 1850, опет продужило. Садржина овога малога забавеика (у дванаестини табака) беше врло симпатична и доста добро пробрана. Подунавка за 1846, поздравила га је врло ласкавом похвалом велећи да је то књига мала, али од велике вредности. „Г. Андрић, каже се на томе месту, разумевајући дух нашега времена, умео је смешати мед с воском; умео је особитим избором нредмета од бољи наши, понајвише млади списатеља, и малу своју књижицу тако вкусно накитити, да ју сваки Србин са задовољством читати може. Зимзелен својој цељи савршено одговара; и ово се делце може ставити међу прве производе новије литературе србске. Ми му желимо само, да се но целом србству што впше разпространи, па да нам сваке године већи порасте" 1 Да је ова похвала била сасвим оправдана види се и по томе што је Зимзелен у своје окриље примао само најпознатије писце тога времена. Ту су норед поменутих: Ј. Н. Фогла, Ј. Ф. Кастелиа, Ј. С. Еберсберга, јоши и ови: Ег. ЗсћМегшасћег (1768 — 1834); А. Сћаишзо (1781 до 1838); Е у. К1еЈб1 (1715—1759); К. 6. Вегпеск, псеудоним Вегпс1 Онвеск (1803—62), и најзад Гете са својом чувеном баладом Ег1кбш§ (»Баук", у Зимзелену за 1847). Ову, скоро најлепшу баладу Гетеову, препевао је Василије Живковић, песник који се често јављао са својим препевима и оригиналним радовима, по забавницима и књижевним листовима онога времена. Препев је тако леп и веран да се готово у свему може мерити с препевима „Баука" из познијега времена, (на нр. Шантићевим, Шапчаниновим, или оним Саве Ст. Рачета, у Црногорци за 1885, бр. 7, и другима). Како је ова балада постала није нужно овде расирављати. Нагласићемо само толико, да ју је Гете сасвим слободно прерадио по Хердеровој песми Ег1кбш§з ТосМег, а овај опет да ју је препевао с данскога и штамцао у нознатој збирци УоИсзМеАег, где се налази и она наша тако хваљена, народна балада „Хасанагиница". Иети Василије Живковић лепо је препевао и Клајстову химну „У славу Божју'' (Зимзелен 1848). Ова песма додуше није рђава, (неки је шта више сматрају као једну од најбољих Клајстових химни) али је ипак боље било препевати што из онога дивнога његовог описног спева ЈОег ЕгпћИпд, или коју од његових приповедака као што су:

1 Подунавка 1846, бр. 47, стр. 176.