Prosvetni glasnik

67*

наука и настава

1021

1Ле РгсипЛбсћаЛ, Апз1, Шп, и тд. У свима тим идидама и приповеткама, по речима Шилеровим, лепо се огледа песничка активна Фантазија, борба између мишљења иосећања, и разноврсна промена у којој претеже час једно, час друго. Препеви дакле, и преводи таких Клајстових умотвора, били би несумњива добнт за нашу песничку и нриповедачку књижевност. Име Евалда Елајста треба разликовати од имена ХајнрихаКлајста. Н. К1е1з1: (1777—1811) много је млађи од Евалда, и сем тога више је нознат као драматичар 1 , ного као лиричар. Док је међутим кодЕвалда обратно. Овај је више био песник ода (имитатор Хорацијев), спевао је многе химне и похвалнице, писао басне, идиле и приповетке. Највише Је пак чувен са поменуте дескриптивне поеме ПролеИе' 1 . Њу на српски нико није иреводио, а како је она била подесна за оно Живковићево и Андрићево доба, када су природни описи у песничким творевинама тако много дењени! Доба када је народна поезија била „ступ светске поезије", како се некада говорило; када се народна усмена књижевност сматрала као јодини цвет, из кога се развија илод: уметничка писана књижевност; и најзад, доба, када се тако често понављала Фраза, како ће Европа српски језик учити само ради српских народних песама! Но празнина ипак није остала непопуњена. Где није било ро.чантичара Клајста, било је Ј. Н. Фогла, А. Шамиса и др. Од Александра Андрића, препевана је у Зимзелену за 1846, песма „Марков лов, старосрбска од Јоана Н. Фогла" 3 . Ова Фоглова песма знатно се разликује од оне наше народне пееме ,Дов Марков с Турцима". Оне скоро ничега заједничкога немају до само натпис; па и он је у неколико промењен. Почетак Флорове прераде гласи: Егић зсћоп §ећ! гиг Јад<1 <1ег Јипде Магко, Ггић гиг Ја§<1 ћп §гипеп Л^аМдећиг^е, Ве1б1 п1сМ 2и боП, о1)81е1Сћ ез 8опп(;а^, 6ећ1 гиг Ја§1 зсћоа пи(; Лег Мог»епго1ће.

1 Пгре које му се још и данас много цене јесу: Бег гегћгосћепе Кги§, еш ^иа<;8рГе1, Коћег1 6шакаг(1, ет ТгаиегарЈе1, РепЉеаћеа, ет Тгаиег8р1е1, Ваз КаЈсћепп уоп НеПћгапп, ет ^гоззез ћ1в1;01'1асће8 Шиегасћаитр1е1, е!с.

2 На Франдускп је овај спев преведен првн пух још 1766, а од тога времена Французи су је јопг неколико пута превели.

3 Ова је песма први пут изашла у бе«ком часопису Оз4 ипд, ТГе$(, 1845, бр. 50; па ју је Андрић одатле и превео. Доцније (1851), штампана је у збирци МагТсо КгаЛје^Ш. ЗегМзсће НаМепза^е, уоп Б г . Ј. N. Уој*1, ЛУ1еп, 1851. 8. 188—90.