Prosvetni glasnik

1022

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ХЈпс1 ег ја§1е Лигсћ 4геј \уе188е Таде, Босћ уегтоћ!;' кеЈп "ШМ ег ги егјадеп; Ба уег1азз(; ег епсШсћ Лав &ећиг$е, Восћ а1з ег пип котт1: гит 81;гот Јаки1»а 81еће, ег^1ап21; ез 1п с1еп Же11еп, Магко вс1)аи(; 1ппа1) т'б кић1е ЛУаззег, Т јп (1 егћНсИ т зеЊет е1пе бсМапде. Андрић доста нерно нреводи то овако: Поранио у лов млади Марко, Пораиио у зелену гору, Недеља је, Богу се не моли, Него иде у лов са зорицом. Ловио је три бијела дана, Ал' не може ни нта да улови, Па се враћа натраг из планине. Кад је дошо до Јакубе реке, Дивно нешто засјало у води, Марко гледа у водицу ладну, И у води види једну змију. Код Вука међутим, та песма овако гласи: Лов ловио Мурате везире, Лов ловио по гори зеленој, Са својијех дванаест делија, И с трин'естим Краљевићем Марком; Лов ловили три бијела дана, И не могли ништа уловити; Намјера их нанијела била, На зелено у гори језеро, По ком плове утве златокриле. Даље се у иесми прича како је везир Марковом соколу саломио крило и како се Марко збогтогајако наљутио, одсекао везиру главу и однео цару у Једрене, испричавши му цео ток догађаја како је у истиии био. Кад је цар саслушао Марка он извади хиљаду дуката, те му даде као некакву награду за такво јуначко дело, да се Марко ионапије вина: Ал' цар Марку дукате не даје Да он иде иити рујно вино, Већ да му се скине с очију; Јер се Марко ражљутио. (Срп. нар. ијееме 1895, II. С1р. 451—21). То је крај песме. Код Фогла пак садржина је сасвим различита. Тамо Марко у некаквој реци Јакуби наиђе на змију, која му се обавије око врата (седамнаест пута) и почне га уједати. Овај побеже дома