Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

1027

но треба о тои да знају онолико кодико имају да надгдедају и упућују друге? А ко је тај, који може рећи, да се у свему овоме већ разуме довољно ? Као што читаоци виде, наше се гледиште о дужности сталних шк. надзорника разликује од гдедишта других највише у томе, што други махом ту дужност схватају као неко стражарење над учитељима, највише што још од њих траже то је, да умеју неспремним учитељима и показати како се гата предаје; а ми од шк. падзорника тражимо и то и још нешто: тражимо да они знају и да умеју у шкоде и међу учитеље уносити и оно што је кудтурни свет до сад за шкоде измисдио и усавршио, чиме се можемо и ми користити, а исто је код нас непознато. Посде овога, што рекосмо, мисдимо да је утврђено ово троје: 1. Потпуну спрему за вршење дужности стадног шк. надзора немају сад ни учитељи, ни проФесори, него и једни и други треба да допуне своју снрему за овај посао. 2. Та допуна не дежи само у повећању теоријске педагошке спреме, него у оном што је нанред побројано. 3. Без ове и овакво допуне шк. надзорници и с највећом педагошком спремом донеди би шкодама и учитељима оно, што они вишемање већ имају; а празних шака дошли би у иомоК онде, где ничега нема и где се све од њих очекује. А кад је тако онда настаје питање: Како да добијемо спремне кандидате за стадне шк. надзорнике ? Рекли смо и опет понављамо, да само универзитетско педагошко шкодовање није дало довољно спреме за овај посао. А и да јесте, ми данас немамо довољан број људи с том вишом педаг. спремом, осим да их узмемо из учитељских шкода, што би значидо затворити и ове учит. шкоде онда, кад треба отворити јога коју нову. Чекати док буде и ако буде довољно кандидата спремних, значи оддожити уво^ење стадног шк. надзора на неодређено време и несигурно чекање, кад сви увиђамо да с тим треба иохитати. Приређивањем каквог курса на нашем универзитету за сирему шк. надуорника, не би се добидо оно што нама треба. Јер тамо би се допуњавада сама педагошка и сама теориска спрема; а ми смо већ доказади да то није довољно за, овај специјадан посао; тога кандидати више-мање већ имају, а оно, што немају, не мргу ту добити, јер то у себи немају ни они, који би им предавања држади. Место свега тога ми мисдимо, да је краће и брже, а много боље и сигурније учинити овако: Нека Шинистаретво Просвете одабере 10—■20 арофесора и учитеља, иа нека их иошаље на страну да ироиутују неколико страних држава