Prosvetni glasnik

1052

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ствари минералне суиетанце, те и разлике између ових двеју група супстанца морају ишчезнути". Израз органски идентичаи је у јестаствениди с изразом организован, и уопште може бити употребљен у ширем („организован") и ужем („органски", пршгада органима) смислу... И ако није задатак овим врстама да се само брани књига, о којој је реч. од неоправданих замерака у реФерату, већ да сузбијају погрешни појмови, има разлога осврнути се и на појаву, да се у реФерату говори о стварима из пишчевог предговора као о стварима из текста намењеног ученицима. Тако н. ир. реФерат заночиње набрајање пишчевих „тго.решака" овим тврђењем: „У самом уводу нисац помиње некаква хемијска тела. Међутим зна се само за Физичка и геометријска тела". Код ове ствари можемо само толикс номенути да нити се у уводу ове Хемије игде налази аомен „хемијских тела " (ово је, очевлдио, побркано с хемијскнм појавама, које се на том месту помнњу) нити би баш бнло грешка да је и такав израз негде употребљен. Зар се никад и нн зашта не употребљава нзраз „хемијска тела"? Ако је то тако, онда какву анатему треба тек бацити на г. Дозанића, који н. пр. на стр. 37. своје Хемије за средње школе пише: „Номенклатура. Ово су правила по којима се дају имена хемијеким телима" и т. д? И ко то сме рећи да се „зна само за Физичка и геометрнска тела"? Осем ако хоће да прави неспретнс досетке. Има тела хемијских, минералннх, физичких, гсометријскнх, биљних и т. д. — све зависи од гледишта. Ну најлепше је од свега овога то, што се, као што смо номенули. о том и не говори у овом уџбенику. Та је реч номенута .једино у Предговору где писац објашњава да је књпгу израђивао тако да она не буде само уџбенпк за нроучавање хемиј • ских тела већ за проучавање хемијских аојава. А то је сад било повод да се означн као „ногрешка" и наиише у реФерату: „У самом уводу ннсац номиње некаква хемнјска тела и т. д."!... Ироналажање „погрешака" било је узрок да се у реФерату напише: „Иогрешно је да у води има скоро 35% ансорбованог кисеоника. Сто литара на температури 0° раствара само 4"85 литара кисеоиика". У ствари пак ннти у уџбенику стоји наппсано бапг овако, како се овде каже, нити је тамо наиисано нешто аогрешно. На стр. 27., где се говори о води, стоји: „...Што је вода хладнија, у толико више апсорбује гласове. Кад воду загрејемо, изаћи ће из ње сав ваздух... У води има скоро 35°/ 0 аисорбованог ваздушног кисеоника". Ово нак није ни нетачно ни погрешно. Козсое н. бованог кисеоника (ио запремини) бројеве: 34'92 и 34 - 91 (стр. 208), а и у 8сћог1еттег у своме Аи$Гићг1. Тећгћ. (1. Ссћет1е, I Вг1. дају за вредност апсорсвима другим делима, у којима се може наћн овај иодатак, бележи се тако. 0 том се може уверити свак, ко загледне н. пр. у АгпоМ, ЕереМ1ог. с1. Сћет. стр. 118 („ ...ћезИтт!; тап сИе ХизатепзеЈгипа; Лег аћзогћ1ег!;еп ТиИ (1И "\Уазег), 80 1т<1с1тап, с1азз 81е аиз 34'9 Уо1.-Ргог, 8аиег8(;о1 ииЛ 65 1 Уо1.-Рго2. 8иск81оГГ") ТгоовГ Сћ1т1е е1етеп(;. стр. 104 (Охудепе 33 - 6°/ 0 ), ^огсћегс!., 1<егћ. Д. апог§ Сћет. стр. 53, („01е аћзог1а1ег1е РиГ(; еи1ћШ а1зо-