Prosvetni glasnik

69*

ОЦЕНВ И ЦРИКАЗИ

1053

паћеги 35°/ 0 8аиег8(;оИ") и т. д. То је, уосталои, лако и унидети. У ваздуху је [[о занремини 79 (у окЈ )углом броју) делова азота и 21 кисеоника. Кисеоник се раствара (од прилике и говорећи уопште) два пут више него азот дакле биће га 42 запремине. На основу овога лако се може простим рачуном тројног правила изнаћи да ће у оној колмчини абсорбованог ваздуха (а 1 лит. воде ансорбује на 0° 0 - 032 8 ' г ваздуха, (I. Е1етеп4аг. Гећгћ. Л. Рћуз1к V. Б пс1уј ® Вге88е1 I Вс1. 1905 стр. 189.) битд кисеоника у води скоро 35°/ 0 (наравно, уоиште, под нормалним приликама п не водећи рачуна о варијацијама у температурп). 8а то-Козкое и 8сћог1етшег, од којих смо и позајмилн онај податак о колилими ваздуховог кисеоника, раствореног у води и иишу: „...КшћаН <Не 111 Жаззег §е1б8(;е БиЛ 35 Ргос. Заиегзк)#" (стр. 209) Аиз1. Иећгћ.) Зашто се онда погрешка из реФерата оглашава као погрешка из уџбеннка? Да нису ре®еренти превиделн оно ваздушног? Исто тако ни у колико не могу бити оиравдани ни назорп, исказани у овом реФерату односно пишчевих иоправака терминологије. У реФорату се каже: „Што се тиче иовачења у терминологији, греши г. Станојевић ако лисли да ће на овај начпн иомоћн српској хемијској терминологији, јер заборавља да је терминологија ствар навике, а та се навика не ствара у гнмназпји". Да су наша хемијска номенклатура и терминологија уопште које се код нас још махом употребљавају, несрпске, нерационалне и недоследне, то смо ми показали у засебној расправи о томе нредмету. 1 Уједно смо тамо на основу онога што већ и само од себо хвата у нас корена дали иоправке, које се и саме еобом намеКу. Ми не знамо н. пр. но чему треба и даље задржавати неснретну реч једињење која се употребљава и у овом реФерату, у место много боље наше речи саој, која се већ одавно унотребљава у нрекосавској и сриској и хрватској кшижевности, и која тачно обележава оно, што треба да обележи. Једињење је глаголска именица (још уз то од скованог глагола јединити ешеп, уегешеп) н може означавати само радњу, појаву а не и објекат, тело, спој. 2 Играље, тоциљање, спавање и т. д. не значе неку ствар, неко тело нити негато конкретно, матернјално, а кад хемичар каже: вода је спој водоника и кнсеоннка, сона киселина је спој („једињење"!) хлора и водоника и т. д. онда он баш мнсли на нешто конкретно, на етвар. на тело. Исто тако не знамо но чему је боље иисати „калијум хлорат", као што се нише у реФерату, него „калијеки хлорат", који представља то „новачење" овог уџбеника? Г. Лозапић пипге: „калијум-хлорат" а то је бар приближније немачком, те би га могао и усвојити онај, ко би хтео немачку терминологију наметнути српској књижевности. „Ствар навике" своди се дакле на то да се не осуђује један поступак, који већ на јако хвата корена у нас, и који треба да

1 В. Наша хемијска номенклатура од Л. СтанојевиИа. Беогр. 1908.

2 Ко би хтео овом глаголском именицом изразити радњу, морао би је чак и акценЈОвати друкчије: једињење, а не једињење, као што се обично у нас (а погрешно) акцеитуира.