Prosvetni glasnik

268

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

су стубу утврђони неколики тромометри различитих дужина, како би могли констатовати разнолике потресе т. ј. различитих периода оецилација. На круншоне стубу у паоколо намештени су многобројни ссизмоскопи најразличнијих конструкција, ко.ји, поред тога што су у исирскиднои раду, представљају уједно музеј многобројних типова. На десном су крају т. зв. механички сеизмокоии, на левом т. з. електрични сеизмокоии, а у средини су нарочити сеизмокоии у вези са сеизмометрима; сви су они иоређани према њихову ступњу осетљивости. По околним зидовима и у угловима намештени су сеизмографи, такође према ступњу осетљивости, од којих су пет у непрекидноме раду. Почевши с лева најпре долази макросеизмограф за хоризонталне компонснте, дужине I 1 /, м., увећања = 1 за докалне и блиске иотресе; са њим су у вези неколики сеизмоскопи, инсталирани у истом стакленом ормапу; регистровање механичко на нагарављеној хартији. После овог долази Брасартов сеизмограф, дужине 4'/ 2 м., маса од 10 кгр. а увећањс је 10 пута. Затим сеизмометрограф Агаменонов, 2 комп., дужине 4У 2 м., маса 200 кгр., увећање 15 нута; микросеизмометрограф Агаменонов са 2 комноненте, маса 500 кгр., увећање 70 пута, регистровање мастилом; микросеизмометрограф Агаменонов са 2 компоненте, дужина 4'/ ј м ., маса 1500 кгр., увећање до 150 пута, регистровање по нагар.чвљеној хартији. Осим ових у раду је и Еанканијево хоризонтално клатно (северна компонента), масе 60 кгр., увећање 36 пута, регистровањо мастилом. Јужна компонента овога клатна служи за разне иробе за спсцијална сеизмичка испитивања. Осим ових главних инструмоната ту се у опсерваторији находе и многобројни други инструменти мање осетљивости, као и разни сеизмоскоии као на пр. Галијев, Брасарт-Росијев, Гуцантијев, Гуцанти — Палмијеријев, Чехијев, дискоидни сеизмоскои Брасартов и т. д. међу којима има неких веома осотљивих и који су везани за велике основне инструменте велике брзине на пр. за оба микросеизмометрограФа и сеизмометрограФа Агаменонова као н за другс инетрументе, који уписују блиске или релативно блиске иогресе. Време се одређује посведневно снгиалом из Рима са, куле Со11е§1о Котано: лоитом и тоном. У моменту кад се у Риму спусти лопта, тада се звони са -опсерваторије у Рока ди Паии и на тај начин становништво дотерује часовнике. Ту сам у опсерваторији видео један интересантан оглед. Г. Агаменон даје један сигнал цркви, којаједоле, испод опсерваторије. На тај сигнал скида се тег од звона, и звоно клати без одавања звука. За то време неколико осетљивијих апарата уиисују осцилације тла, изазване клаћењем звона. Еад би звоно још и ударало, могло би се мислити да се апарати у опсерваторији покрећу ваздушним вибрацијама. 'Гу се на испитивању налазе и два мала пасажника за регулисање времена: један из Гетингена, а други из Беча. Један од њих уевојиће се за одређивање времена по сеизмичким ста-