Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

499

лости, није никако приметио где је погрешио. Није никако помислио да све у Божјој сили стоји и све од њега зависи. Он је уобразио на своју сиду и на оружје своје, па ко има две главе нека изађе пред њега! Толико је уобразио да је говорио: како је Арпаутин а уједно и Турчин, таман глава да преже волове! Он је напустио логор који је из далека изгледао као једна варош, насељена велелепним шаторима да би свако познао како 'Гурци имају укуса за те ствари. А све остало као простирке и миндерлуке и не спомињем, јер ће све то пасти Главашу у руке. Сорашћер све то за собом остави па удари странпутицом да иде у Ниш. Тежиште удара било је код Хајдучке чесме где се Срби беху улогорили, али кад дознаше да је везир пострадао, с места заузеше ћуприју како се зове један брод ту па Турцн на чамцима пређоше Мораву али тако скупо да ја не памтим да је ико тако платио. То кажем и не поричем пошто је познато да је дотле свако за себе плаћао пет пара и без главобоље прелазио, а сад су Турци дочекали и сами да плаћају п то не парама него главама, главама људским а не овчијим. Ту се нашло много и настраних глава па се нису могли погодити те св хтело не хтело морало тући, и напослетку Срби присташе да пусте оно што нису стигли у реци да подаве. Задовољили су се да добију сву опрему непријатељску да.јући Богу славу што их је од тако страшног непријатеља избавио и ослободио. За сваки случај да непријатељ покуша вратити се натраг, Срби решише да један део војске оставе да чува висове, а главна трупа крену за Београд. Румелиски валија враћа се у Ниш и иодиоси извештај диваиу. Кад се овај Арнаутин Махмут с целом војском у Ниш врати, немаде куд да се смири. Од срамоте волео је ире да цркне него што је жив остао, и да размишља о начину како ће писати дивану. Али бар је то јасно, шта више и уобичајено да је Турцима лагати допуштено, и то га утеши и реши да пише дивапу, како је готово испунио своју дужност и трудио се свима средствима да сломи силу нспријатеља. али да није успео где је год покушао пробпти, јер је неиријатељ с великом множином добро наоружане војске чврсто чувао стазе и богазе, оспм, вели, ако је хтео да се да непријатељу да га уништи, па после да се хвали како га је победио. Овим начином хтео је везир да умири диван и да покрије своју бруку. У исто време он изјави своје мњење и намеру како да предухитри непријатеља и да га уништи, али тада не треба на новац рачунати. А ако се поход одложи за идуће лето, онда и сва Турска да се дигне, неће ипак одолети.