Prosvetni glasnik

500

ПРОСВЕТНИ ГЛАОНПК

Кад ова вест дође довлету, одмах се скупи веће да сс саветују о ономе шта треба радити. А баш опда се и Ичкоглија десио тамо као посланик, чекајући милост од Порте и дозволу да поднесе писмен извештај о питању као иосредник, те у савету славнога дивана изнесоше писма да би се издао Ферман. Прво прочиташе извештај Махмутов и ценише његову намеру. Затим прочиташе харзовал што са великом смерношћу поднесе посланик, и решише де написмено поднесе своје жалбе и захтеве. Прође дан а они и не узеше у претрес жалбу и веће се разиђе не донесавши никакво решење. Али кад дође дан што су били одредили да се састане савет да ствар расправи, ма да су знали шта желе Срби, ова се господа изелице учинише томе невешти, те уђоше у савет да бајаги иследе српске предлоге и да регае. Они су као желели да сазнаду српске жалбе иа су с притворством које је њима урођено распитивали о томе, као да рочеш не знају одакле риба смрди, па хоће да сазнају да ли заиста с главе. Пошто дакле прочиташе српске предлоге и видеше њихове захтеве и жалбе, и упоредише с оним што пише румелиски паша Махмут Арнаутин, нађоше за умесно да не трошећи новац, лече зло и паре да добију, остављајући Србију слободну у свему. По паланкама никад Турчин да не станује. Сви приходи као ђумруци, скеле и подобпо као што стоји на ћутуку признају се Србији, а Срби да просечно плаћају султану. У градовима то јест Београду, ПГапцу и Смедереву слободно да заповеда паша, где ће становати и један обркнез изабран од целога народа. Тај кнез вла,стан је да свуд у земљи расматра судске пресуде осим смртне пресуде о којима му није дозвољено да решава, али је слободаи да их расмотрн. Славни суд даКле који је судио, ово је решио и много гато шта па напнса Ферман и посла га Махмут-паши у Ниш да га као пуномоћник обнародује и прогласи у целој Србијн. А овај неваљалац ире пријема Фермана није много нн знао шта се решило на дивану, па кад виде да није учињено како је он желео, паштио се да све то поквари и поче се џапати. Да би осујетио то питање и створио забуну, он се дови те.сиади Битољ, па једнога дана доби Ферман и сазва паше да им јави да се сваки на своје место врати осим једнога кога остави у Нишу да управља пословима о миру. А сам узјаха коња н оде хитно у Бнтољ као бајаги позивају га прешни послови које је сам прнредио, да то јест предупреди Алн-пашу да не спали град. После његовог одласка приспе тадашњи опуномоћеник Петар Ичкоглија, сердар, праћен царским татарином и снабдевен писменим препорукама Махмут-паши, ради уверења и потврде Фермана, да по царској наредби свуд по Србнји огласи амнестију и уједно да изволи