Prosvetni glasnik

НАУКА II НАСТАВА

501

поставити тадањег цариника у Нишу за мохасида да настојава над свима приходима, а да буде већил. за прибирање свега што је као царско уговорено и годишње одређено. А друго се писмо односило на Сенат који се сматрао као свенародни, и било је као да речеш хрисовуља оверена и издата од његове смирености султана. Ово све дакле требало је да онај Махмут-паша овери и утврди. Ади као што рекох, он беше отишао да би из пакости омео Србе. те Петар сердар, као пуномоћник, требао да учини своју дужност и да посредством тамошњег паше пошље татарина Махмут-паши у Битољ да га извести о свом доласку и да му је криво што га није затекао. Он је познавао нечовечност великог паше, али није посумњао да ће му правити неприлике, јер је имао да му поднесе одл.уку Њег. Величанства изражену у Ферману по нахођењу славнога дивана, да се по целој Србији Ферман објави па да престану непријатељства и крвопролиће. Не нашавши пашу, Ичкоглија отпутова с пратњом да донесе вест овамо у Смедерево, где га Сенат дочека с веллком радошћу, не чекајући ништа друго до уверење да ће се смирити. Тога ради Ичкоглија је требао одмах да се у Ниш врати ма да су мислили да прво преко мохасила везирову реч објави. Кад дође дан да се Ичкогдија крене, Ђорђе изабра из своје гарде двадесет и четири најодабранија и сјајно одевена момка и нареди им да га прате. То беше једна парада као насликана, те кад уђоше у Ниш, цела варош потрча да сеири, а шта су Турци мислили, нећу ни да кажем, јер то може свако да разуме. Одредише им у Нишу где ће конаковати и угосте их најиздашније, али оно што су Срби желели да добију никако није ишло како се надали, јер проклети Махмут-паша непрестано им пакостио. Поред тога био је и до крајности грабљив па је све у недогл.ед одл.агао ствар. Немоћан да им друкчије нашкоди, измисли овај начин да иште кесе, и нарочито им је говорио и обавештавао да он бајаги нема дозволу да објави Ферман, него то право припада само Босни, па га зато упућивао у Травник босанскоме паши, који ће по дужности објавити Ферман. Ичкоглија дакле није имао шта више да чека у Нишу на се реши да се натраг врати. Он је био и онако свачим спреман, али се показа неопходна потреба да се за мохасила многе ствари набаве пошто су заједно требади путовати. Кад после неколико дана путовања ова дружина стиже близу Смедерева, затече ту мноштво народа који је по Ђорђевој заповести изишао на свечан дочек. Нарочито одабрани први момци и здатом просветни гласник, I књ., 6 св., 1910. 34