Prosvetni glasnik

НАТКА И НАСТАВА

59

помлате па „иоследња иревара да буде гора од ирве" 1 да тих дана оплакују своју судбину. Али Бег Ђорђе предупреди то пре извршења да би рат турскн противу Русије почео у исто време са српским. Зато се на све стране предузимаде ведике сиреме, јер Бег као што је ред захтевао, требао да стане на граници и свуд да чува. Он је истина уживао наклоност цареву, али га нужда принуђавала да ради тако нити је могао друкчије, јер је имао и много иепријатеља који су му завидели и једва су чекали да нађу ма какву закачку. Ове ствари присшшше Бега да очисти трње са своје грбине и да га сатре, па пође из Шапца за Београд и стиже пред вече с довољно војске. Два дана је мировао јамачно очекујући да наступи решени рок што су Турци биди уговорили да помлате чуваре а уједно и град да затворе. То је ваљда чекао Бег да се покаже шта нротиву аега раде, па да им врати. А паши заповеди да одмах отпутује и одреди војску да га спроведе. Беше субота око подне кад паша изађе с довољно војске, а око себе је имао око сто тридесет—четрдесет завереника. Ишао је свечано као што је већ обичај кад паша војује а бубњеви и зурле треште. Тако је и овај ишао зурлајући уз бубњеве и не слутећи несрећник шта га чека. Чим се мало одмакоше од вароши а Срби их побише, опљачкаше и скидоше им оружје а лешеве оставише ту. Међутим ни најмање не мислим да ће ико судити да је ово неправо, јер су ово исго смерали Турци да учине Србима па нису могли, право је дакле да погину. Али најгоре је било то, што се у вароши за ово сазнало, те војска која је улазила у варош показала се свирепа. Букнула је она стара мржња што је годинама тињала у дну срца, па су јурнули на Турке као оно курјаци кад јурну на овце па почиње јад. Тако су и Срби насрнули не правећи разлику кога ће нрво убити а кога оставити. Наста језовит јаук какав се заиста није десио у другој којој вароши. Вође су имали муке да стану на нут злу. Али се ваљда морало ово догодити да би се по правди исплатио стари дуг Турцима, па да сваки размисли кад кога задуаш да му се мора временом платити. Турци су заиста задуживали Србе четири века свакојаким мучењем па сад Србима испаде за руком да нлате све од једном. Ја никако не мислим да је то неправо, него им још могу и честитати, а не да ми савест да то ирећутим. Да су насилницима пали шака Срби, како се заверавали, каква ли зла не би им учинили ? Заиста би их као стоку продали па да робују док су живи, и децу да одвоје од матера. Турцима овако није

1 Еванђ. Мат. 27, 64. нросветнп гласник , II књ., 1 св., 1910.

10