Prosvetni glasnik

67 2

ИРОСВЕТНИ ГЛАСИИК

и на исказивање незадовољсгва код појединих наставника. А не мање њихова марљивост подстиче на такмичење често лене мушкарце. ,Према овим званичним потврдама о ресудтатима, који су добивени заједничким васпитањем у немачким државама, биће свакојако оправдано очекивање, да ће, ако буде исте обазривости као и тамо, и у краљевини Саксонској поћи за рукол, да се савладају рђаве стране, којих би се можда имали бојати од пугатања женских од мушке школе, и да ће се постићи слични корисни ресултати као и тамо. Нека се рачуна „у ово јога и та корист, која се јога не може довољно унапред оценити, гато је у неким приликама, а нарочито при промени родитељског места становања, пуштање женских у мугаку средњу гаколу у самом месту једино средство, да се омогући њино дуже бављење у у родитељској кући под добротворним утицаЈем материним, односно . настављање вишега образовања и у новом месту становања њиних родитеља, без чега би иначе морале ступити у пансион у месту удаљене више женске школе или женске средње школе".

Излагању Циртманову, које се завргаује питањем, да ли за Пруску не вреде тачно исти раздози, да додамо, ради потпуности још неке напомене, које смо нашли у другим стручним часописима, о ресултатнма заједничког васнитања у Баденској и о коедукацији уопште. Противници сваког заједничког васпитања мушке и женске деце јесу и Француски еиископи. У пастирској носланици Француских епископа између осталога стоји и ово: „Осем опасности за веру има и онасностп за врлину; о том такође треба да се бавите, нарочито кад је реч о мегаовитим школама, у којима се мешањем мушке и женске деце врши систем васпитања противан моралу ипотиуно недостојан цивилизованог народа". „Као дично мишљење ово нас тврђење наводи на смех", вели се у белгиском недагошком часопису М1пегта (јануар 1910, стр. 90); „али као део пастирске посланице, коју је редиговао цео француски еписконат, она добија неку озбиљност. Доиста, она јасно показује, да француски епископат осуђује мешовите школе и коедукацију, док морализација тако нотребна свуда налази јаку потпору у коедукацији. То се опажа врло добро, кад се посети, на пример, Холандска, где је коедукација општа и где она још никада није изазвала ни најмању сметњу. Баш напротив! „Кад часни потписници тврде, да је коедукација „потпуно недостојна цивилизованог народа", они заборављају да су нове школе у достојанство њихово они извесно неће сумњати — св или скоро све у свој програм унеле коедукацију".