Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

673

Француски часопис Ееуие ре<1а§о§1^ие а по њему и 1/Еп8е1§петеп1 зесопЛаЈге (бр. 2 за 1910, стр. 34—35) саопштили су према Рас1а§о§18сће 2еИип§ ресултате огдеда са заједничким васпитањем у Баденској и анкете баденских проФесора средњих школа. као и завршну резолуцију скупа у Констанцу. Б1е ћбћегеМаЛсћепзс ћи1е(св. 1 за 1901, стр. 20—21) .јавља, да у Баденској према досадашњем стању, по ком су женска деца пуштана у све мушке шкоде, у будуће настаје ограничење утолико, што ће се идење у реалке и више реалке допуштати женској деци само још у оним местима, у којима нема вишега наставног завода за женске. Сем тога за примање женских у мушку шкоду још увек је потребно у поједином случају одобрење вигае шкодске вдасти. Ово одобрење неће се по правилу давати, ако је у месту подигнут завод за женске, који има једнаке наставне сврхе као и мушки завод, за који се тражи примање. 0 гимназијама овде није реч, те је тако начедно одобрено пуштање женске деце у њих. Еако јавља исти лист, у Олденбуршкој је заједничка настава у реалкама. Сада је министарство објавило да се она допушта само до ниже терције (IV разреда); ади је министарству упућена једна петиција са многим потписима, да тргне ову наредбу и допусти и даље заједничку наставу и за вишу терцију и нижу секунду (V и VI разред). У Хесенској иду 1454 девојчице у средње школе за мушку децу. 2еИ,8сћг11Ч1'играс1а§о§13сћегРзусћо1о <ј1е, Ра1ћо1о§1е ипс1 Ну§1епе у 2 св. за ову годину (сгр. 116—118) доноси белешку: „Искуства о коедукацији у Баденској". Најпре се наводи, како се од пре више од једне десетине година у скоро свима пемачким савезним државама са јаким аФектима расправља питање о вредности коедукације при чем се нонекад чак и у дискусијама међу стручњацима показује оскудица брижљивости и вештине у педагошком мишљењу. Пре свега једна неупутност моЈке се често опазити: необазриво се без икакве ограде узима за доказ сасвим недовољан материјал из искуства. До сада су увек у одбрану коедукаццје навођене баденске школе, где је нуштање женских у мушке средње школе показнвало најлепше успехе. А сад на једанлут скуп баденског филолошког друштва доноси познату резолуцију, и то на основи обилатога материјала добивеног према питањима, која су упућена свима средњим пшолама. И ако при том постављање питања са научнога гледишта није без нрекора па на послетку и ресултати — пре свега због још једнако малога трајања баденскога огледа — не јамче за велику иоузданост, ипак резолуција филолошког друштва може имати одсудног утицаја на даљи развој питања о коедукацији. За овим се укратко излажу поједине тачке, при