Prosvetni glasnik

ОЦВНЕ И ПРИКАЗИ

871

Историја Словенске Фидологије има наративни карактер. У њој се издажу научни и књижевни догађаји из којих се сазнаје како се у појединих словенских народа развијало изучавање језика и литературе, како се развијао смисао за узајамно упознавање и проучавање осталих сдовенских, сродних, народа. Али преглед тога научног развоја није нодељеи по народностима; тражиле су се узрочне везе у једновременим или у сукцесивним догађајнма код више племена словенских; испитивао се извор, кретање и веће или мање одомаћење идеја које чине начела Словенске Науке. Отуда огромно градиво није сечено вертикално већ хоризонтално, по слојевима н по времену развијања. То целои излагању не само даје карактер ближи идеалној историји уопште, него га чини занимљивијим и топлијим за читаоца који у великим, уметнички сложеним, мозаицима сваки час наилази на камење познато му са домаћега или и блискога земљишта. Тако компоновани посао писац је разделио на тридесет и по величини и по важности неједнаких глава, чију ћемо садржину што је могућно краће приказати читаоцима овога листа. * * * Словенска Филологија, у широком значењу ове речи, обухвата духовни живот словенских народа, како се он показује у њиховим језицима и писменим спомеиицима, у литерарним производима било посебних личности било укупних снага простонародног стварања, најзад у веровањима, предањима и у обичајима. Таким начином она уноси у круг овога предмета: прво, научна расуђивања о језицима словенским, подвргавајући разбору како споМенике језика тако и све дијалектичке особине живих говора, не обилазећи ћутке ни језике литерарне са свим, кад што сложеним, погодбама постанка и развитка њихова; друго, историју словенских књижевности, пуштајући се у објашњење целих епоха и у оцену посебних производа, истражу.јући изворе или зависност од туђинског утицаја; треће., историју живља и обичаја, која слика особине народнога живота у свима његовим ниансама. У таком обиму словенска Филологија представља сложени организам различитих предмета, састављених у једну целину. Столећа су радила на посебним деловима, док се није појавило сазнање унутарњега јединства, упућеног једној целини. Пун обим словенске Филологије као самосталне науке није се почео означивати пре краја XVIII века. Првенствена заслуга у томе послу припада Јосифу Добровскому. Он је положио основе научној граматици словенских језика, усредсредившп је на најстаријем типу — црквено-словенском. Он је први покушао одредити ступањ сродства међу одељеним словенским говорима средством научне класиФикације. Њиме су унесене у круг научних инте-