Prosvetni glasnik

872

ИРОСВЕТНИ ГЛАОНИК

реса питања из литерарие и кудтурне историје Словена (н. пр. питање о просветитељском раду Ћирида и Методија) и на.јзад из животне историје (питања археодошка и етнограФСка). Од тога времена број предмета, који се уноси у састав словенске Фил.ол.огије, посто.јано расге, организам цеде науке постаје темељнијим. Него управо с удубљењем у садржину предмета ничу нова питања која изазивају детаљна истраживања. С њиховим умножавањем и разрашћивањем одељене честице науке постају независнима, издвајајући се мало по мадо у самосталне гране са својим одређеним циљевима. Тако н. пр. анадиза новијих периода сдовенских дитература преда.чи из области Филодогије у фидософију и културну историју; одељене прте народнога живота уносе се у оквир антропологије и етнограФије. Таким начином у словенској, као и у другој, фидодогији учествује знатан број научних специјадностн, сједињених у .једну цедину заједницом гдавне задаће, циљањем ка пуном познању духовнога живота едовенских народа. Одредивши, тим речима, тако широке границе и задаће сдовенској филологији , Јагић назива оцем те науке Добровскога, чији је критички дух с њсговим широким погледима створио сдовенску филодогију. Ади су њему први основи дати од претходника а нарочито од његова наставника, сарадника и дру]'а Фортуната ДгЈриха. „И тако се другарском сарадњом трудољубивога Дуриха са даровитим Добровским зачеда при крају XVIII века сдовенска Фидодогија", чију су „зору", као „мдаде сдовенеке науке", нагдасиди Добровскога ,81атт" и ,81оуапка". Бацајући погдед у далеку прошдост, ппсац, према ономе што је већ речено о обиму словенске Филологије, помиње како се Константин Философ , словенски аиостол, по своме првом питању, датом византијском цару о томе да ди Сдовени имају писмена, може сматрати и ирвим фидодогом словенским. Он је створио словенско писмо, установио је правопис и израдио прве преводе с грчкога на црквено-сдовенски језик. Његову су примеру по том следовали и други, а међу њима и непознати сабтављач друге словенске буквице („ћирилице"). Пода столећа доцније јавља се као фидодог Јован, егзарх бугарски с расуђивањем о тегобама задаће преводидачке. Најзад се филолошким послом тога првога времена (с краја IX и с. почетка X века) може назвати и позната аподогија црнорисца Храбра који брани сдовенска писмена од нападаја са грчке стране. А овом се броју првих радника с особинама филолошких изучаваља могу додати и имена цара Симеона и Докса због њихова рада у Бугарској у почетку X века. Два века доцније Филологака се радљивост усредсређује у кијевском печерском манастиру, где се за словенску просвету урадидо врдо много. У овом је манастиру постада и замисао о уво;ђен>у детописних записака, а из њих се у почетку XII стодећа сдожила „Повћств временннхг дћтт>"*