Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И НРИКАЗИ

977

личина игра у историји Словенске Науке Векеслав Већеславовић Ханка, име које со у току неколиких десетина изговарало с поштовања достојним уважењем, а ио том иостадо иредмет ироничног ирезрења". Ту јо показано шта значн и кодико мадо вреди псевдонаученост, кокето^ање с радом бсз воље и способности за њ, отимање за признања, награде и подожаје, који се нису засдужиди и којима се није дорасдо, подвдачењс ауторитетима и игнорисање скромних радника оа, вредности, чичеронирање, исираћање и с рачуном дописивање с људима са стране и од утицаја, изигравање замишљена научника и срећнога откровитеља имагинираних споменика. А кад је сво отишдо на своје место, и када се разазнада трезвенијим ногдедом свачија стварна вредност — онда је Ханка изгубио сваки значај у очима остадих сдовенских народа, док најзад и Руска Академија није пристала да сс у њеној едицији тако квадиФикује Ханка, чији су спомен Руси понајдуже и одржавали". „Постараћу се — веди Јагић за Ханку — оценити га по истини, и ако треба иризнати да та задаћа — није дака. У карактеру је Ханкину бидо много неискрености, много славољубља, много уображења. Сам је водео своју личност окруживати ореолом нечсга необнчног, јединственог". У једанаестој је глави разлагање о нреговорима, који су се дуго водили, да неколико чешких Словениста оду у Русију, где би заузеди положаје универзигетских проФесора или иначе друга важна места, те би, радећи на Словенској Науци, васпитали у Русији покољење које би цродужидо њихов рад. Разуме се да је ту на првом месту Ханка, а тек за њим додазе ШаФарик и Челаковскв. Ханка се н престано намеће, а ШаФарик се двоуми, тешко оддучује и најзад одриче. Како је оддучено то питање, и шта се у Русији напослетку место тога урадндо, видећемо мадо посде. Ириповедање се ту прекида да се — у глави дванаестој — баци погдед на гдавни научни рад. II. Шафарика од његова настањена у Прагу, после доласка његова из Н. Сада. до 1848. Многим су лепим мислима и опажањима испуњене врсте које су том говору посвећене — |па се у тринаестој глави враћамо прекинутом току ириповедања: место довођења учених Чеха у Русију, у чому се није могло доћи до повољних резудтата, руска је влада дошда на паметнију мисао, па је нашда да је боље упутити некодико младих Руса у словенске земље, те да се на деду познају са словенским народима и с првим њиховим научницима, носиоцима идеја младе науке о Словенству. Тога ради су четири руска универзитета предложида по једнога кандидата, и влада је сву четворицу, једнога за другим, послада у словенски свет. То су били први руски учени путници за познавање Словенства и за изучавање Словенске Науке. Једно је био Бођански, друго Срезнеоски, треће Прајс и четврто ГригоровиЛ. Прајс је с основом будио лепе наде и давао добре