Prosvetni glasnik

978

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

почетке, ади је, на жалост, раноумро; Григоровићје оправдао поверење, поставши знатан радник и особити познавалац Словена у Турској, Атона итд. Срезневски ,је своју задаћу блиставо извршио и као млади путник и као дугогодишњи проФесор и научник првога реда. И заким.ђиво је и врло .је поучно све што писац у појединостима говори о плановииа њихова путовања, о начинима за извршење задаће. о приликама и неприликама на које су наилазиди. о околностима које су владале у словенском свету куда су пролазили ит.д. Писац се правда што је о томе мало детаљније говорио, а ми му остајемо захвални баш због појединости његова занимљива излагања. Словенски мозаик прелазе четири млада учена човека: свакије од њих четворице друкчији, и сваки одмах показује шта ће од њега битн. Бођански се у писмима из Прага хвали како је чешки научио за час те говори боље но и мотеринска језик, а таленат првога реда, Срезневеки, нише како се то не учи баш тако лако и брзо: говори, вели, али се и сам смеје правилности онога што говори! Познији науччи радови ове четворице оцењени су стручно и непристрасно, па се онда прелазп на „Владавину славјано-серпскога језика у Срба", где су — у глави четрнаестој — ноказани радови Вукоких претходника: Доситија, (ЈолариИа, СтратимировиКа, Мушицкога, Еенђелца, ТрлајиАа, Жркаља и А. Милованова. Приказивање је доста сумарно, да би се остало више на предмету иетнаесте главе, где се говори о свестраном значају и утицају Вукова рада. Одељак је пун живог интереса занас; Вуков се живот и рад прати детаљно са свим потребним објашњењима. С таком се љубављу говори — у шеенаестој глави о знаменитом илирском иокрету и о његовим литерарним представницима у Загребу: Гају, Ђразу, гроФу Драшковићу, ЛабукиКу, Брлипу, Антошј и Ивану МажураниЛима, Шулеку и др. Гај је оцењен стварно без потиењивања али и без нреувеличавања; Враз светли својом интелигенцијом, радом и одушевљењем; А. Мажураиић, стручан и заслужан, умире повучен, као „живи мртвац", ит.д. Насликани су и противници илиризма с КристијановиЛем на челу; објашњено је зашто је Конитар био такођер једак противник. — Глава се завршује погледом на словеначки нрепорођај око тога доба. Поглед на Словенски Југ заназио .је овамо и Бугаре, чијем је „возрожденију" посвећена седамнаеста глава. Заслужни су радници добили достојан помен, а у зачељу јо најзаслужнији Ђенелин, чије је делање свестрано оцењено. Језгро осамнаесте главе испуњује преглед радова првих руских проФесора Словенске Филологије, а то су већ нозната нам четири путника, према чему ова, Фактовима особито богата, глава чини целину са раније приказаном главом тринаестом.