Prosvetni glasnik

1022

ПРОСВЕТНИ глдсник

моћу којег индииидуа управља своје процењивање и номоћу којег може стећи иаметаи естетички расудак. Помоћу овог размера можемо пре свега правити разлику између исправиог и дажног. нормалног и неиравилног' укуса. Укус је лажан кад садржи у себи знатну разлику од нормалног типа човечје моћи осећања и отуда се греши противу закона укуса. Особита љубав за извесну рђаву комбинацију боја, на нр. сксрлетну и ружичасту јесте естетички лажна; тако је с друге стране сједињена и стварна или урачуната наклоност к тамној боји са немилошћу према јасној. Од ове нормалне исправности или здравог укуса можемо разликовати његово уленшавање, преФињавање или Финоћу ко .ја различава. Укус једног детета за боје и звукове може бити нормалан и отуд у извесном смислу „иснраван", али ипак да представља самоједан врло „низак стуиањ" естетичког образовања. Што се оаначава као „добар" укус у закону, то изгледа да садржи у себи не само нормално здравље него и преФИњеаост. Растење естетичке аодобности. Осећање за леио је у своме вишем и преФињеном облику позна тековина не само за ноједпнца, него и за расу, пошто претноставља претходни ступањ нредстава и осећања. У почетку жпвота имамо ступањ личног уважавања, у коме нема никаквог јасног одвајања објективне лепоте од оне, која се само једној личносги доиада. Као што је у историји расе тако постаје и у свакој личности разликовање за процењивање лепога лагано из откривеног осећања пријатности, и док се она на ова.ј начин уздигне нреко развесељавајућег утицаја самог осећања, дотле се у исто време лагано растане од осећања личне користи. Што се тиче особина ствари, које прво буде пријатне чулне утиске, рачунају се за прве лепе боје и не одвећ јаки тонови. Прајер нам саопштава, да се његово дете у рано.ј младости, од 23 дана, осећадо пријатно ири посматрању ружичасте завесе. Код другог детета се јасно опажала особита љубав за иозлаћену и обојену карту у доби од седам недеља. Дејство леиих боја ће се по.јачати кад се иредмет покреће, јер нокретање доводи промену надражаја и тиме се више изазива. Музички тонови могу мадом детету, кад нису но јачини уиотребљени ван оквира, већ у двадесет-деветом дану да створе радост. Ритмички ред тонова ће сигурно у другој ноловини прве године стварати милину, изазивајући сходно кретање. Ово осећање за нравилан ред тонова прва је слаба појава естетичког опажаја одношаја. А од овога- је даљи пут за опажаје одношаја тонова или „мелодије". Просуђивање одношаја боја и одношаја простора симетрије и нропорције ступа такође доцније, пошто се створи способност поређена. У опште може се рећи, да деца код овог раног посматрања предмета сконцентришу своју нажњу на ма коју поједи-