Prosvetni glasnik

1023

ност с утицајем, и естетичку целину не могу разумети као такву. Ово важи нарочито за компликоване групе предмета, на пр. за природне сцене, које деца после естетичког укупног дејства не могу просудити. Најпосле може се још. напоменути, да је просуђивање надражљивости и ствари идеалног значаја могућно само онда, кад се искуство умножи и снага представа порасте. Дете не осећа патос рушевина каквог замка или узоритост врха брда, јер му искуство и мисли о овим предметима са њиховом надражљивошћу за машту нису још опремљени. Развитак укуса означава не само растење једног финог осећања за чулни материјал, већ и растење радљивости разума, која се изводи на овом материјалу. Кад се, на пример, осећајност боја развије код .једног детета, онда оно расуђује и ужива и оне опажаје боја, који мање падају у очи и који нису наметљиви. На сличан начин почиње оно, кад му се развију снага посматрања и анализе да разликује финије и сложеније одношаје боја, облика и ритма. Ако му искуства и знања расту, а душевни живот добија у дубини и сложености, онда се исто тако увеличавају естетички драгоцена надражења ствари својом разноврсиошћу. Цвет ће на пр. произвести дубок надражај ако дух научи разумевати његову Фину грађу и његов кратки, слаби живот ако заузме своје место у нашој представи о срећном животу на селу и ако ми под вођством песника разумемо нешто више и о његовом душевном значају. Са овим развитком укуса носле пасивне или процењујуће стране, сједињује се развитак активног импулса правог уметника. Овај импулс има троструки корен у животу радљивости, у подражавању и производњи ствари од слике и прилике, и у облику пријатних и интересантнијих идеја. Он се рачуна у најстарија позната обележја наше расе и постао је врло рано од утицаја и у животу појединаца. Чим деца имају само и једну годину, већ иоказују клицу нечега, што се са уметничком радљивошћу употребљује. Тако ће она мало продрети у дух појава и са сво.јим маленим ручицама давати облик стварима или наређивати, као да хоће допадљиве продукте да оправљају. Скоро сва дечја игра је одиста са уметничким ирбдуктима и проткана. Кад њихова снага представљана и њихов укус пођу даље, напред, онда их од ове иластичке радљивости одводи велико задовољство и могу боље судити о естетичкој вредности својих продуката. 0 активној продукцији симетрије, лепоте итд. добро је нознато, да на просуђивање уметничких иродуката у главном моћно утиче. Као што се у ономе, што је горе речено, већ подразумева, расудак дечји о укусу задобија свемоћну јасност и тачност под утицајем искуства и васпитања. Његов први невежт покушај, објективну размеру (тј. нешто, што је преко његове субјективне наклолости) обра67 *