Prosvetni glasnik

1026

просветли гласник

педогошки импулс, који се находи до сувишка код већине родитеља и учитеља, да мдадићски дух корегирају, навраћа осим достојне бабе мале Жорж Санд и још друге на то, да дечје идеје о депоти и укусностима заједљиво сузбијају. Код дако схватљивог просечног детета ваља покушати са овим дејством васпитања, за један степен ближе одрасломе, а то је да се дете доведе дотле да покаже извесну аФектираност у укусу и плашљиво понови оно што други кажу. Није никаква реткост да се код деце уметника и других особа које се занимају Естетиком, чује њихов „естетички говор". „Нимало није опасно за уметност и срце, ако се осећање рано појави". Деци треба допустити да своје доба задовољавају простим естетичким радостима, које им одговарају, као на пр. оним од слика, са отвореном бојом и од простих мелодија са изразитим и заносним ритмом. Нри развијању и вежбању естетичког расутва васпитач чини добро ако храбри децу да разматрају и исказују своје сопствено мишљење. Треба упознати чињеницу, да је укус, ма да је он извесним општим законима савладан, код сваке индивидуе нарочитом осетљивошћу модиФициран и отуд извесну меру слободе захтева. И ако образовање естетичких осећања захтева специјални курс везвбањн, ипак то образовање има везе и с другим деловима васпитања и може у извесном смислу с овима заједно и ићи. С једне стране образовање естетичких осећања стоји у унутрашњој вези са интелектуалним васпитањем. Осећања милине и хармоније могу се развити до извесног степена у вези са прозним вежбама као учењем читања и писања. Објашњењем садржине изазову се осећања, па се онда примером покаже лепо читање, писање и др. Образовање у финијој употреби матерњег језика декламацијама, причањем, писменим саставима и слободним представљањем — у нашем времену срамно занемарена грана васпитања — пружа за ово неговање широко ноље. Многе гране изучавања раде при потпуном извођењу директно на растењу естетичког осећања и имају да захвале овој околности великим делом свога интересо и вредности. То вреди нарочито за изучавање класичких и знаменитих језика и литературе у опште. Ако се такво изучавање изведе потпуно и нашироко, онда ће се развити не само фино осећање за вредност речи и израза, већ и право процењивање литературе као оне уметности, која је за нас одржала лепоту Фантазије и мишљења у савршеном облику изражавања. С друге стране естетичко осећање свезује се са моралним образовањем. Педагошки иисци су већ показали, да је естетичко васиитање, па и кад само томе служи, да умерава жестину природног душевног живота и да овај расветљује везом јасних опажаја и представа, драгоцено номоћно средство за морално васиитање. Дете, које може леп