Prosvetni glasnik

ЕАУКА Н НАСТАВА

1027

предмет мирно посматрати и дичити му се јесте врло добро прииремљено за расуђивање људских поступака с њихове моралне стране. Али веза између ова два дела васпитања је још тешња. Лепота и доброта (врл .ина) имају заједничку основицу у осећању милине, допадања, које осећање иде нераздвојно са чистом представом како онога што је депо, тако и онога што је добро. Оно што се назива добрим, то је осећање мидине које побуди у нама лепота воље, кад се ова испољи у нечијој радњи. Та црта унутрашњег сродства између оба појма лепоте и доброте не може се опорећи, па се следствено не може посумњати ни у тесну везу између естетичког и моралног васпитања. Ту су везу добро уочили и прокдамовали стари Грци. Ну, и да не идемо тако далеко, па да као извесни стари грчки мислиоци депо идентиФицирамо са морадпим добром, ипак се може са сигурношћу тврдити, да одушевљење за депо на човечјим радњама и човечјем карактеру садржи у себи моралан едеменат. Стање пре дивљења, кад читамо о каквом ретко храбром деду или о каквом пдеменптом самопожртвовању, обухвата расуђивање њихове морадне вредности. Зато Хербарт и тирди да без естетичког васпитања није могућпо ни морално. Отуд излази морлна важност, вежбати омдадину у овом правцу естетичког дивљења. Историја и лепа литература пружају васпитачу за таква вежбања богатих нрилика. Најзад заслужује још да се напомене, да удружено образовање естетичких и моралних осећања игра заједничку улогу при образовању омдадино у извесним навикама понашања. То важи за развитак навике чистоте, уредности, учтивости и доброг начина живота. Ово су не само ствари пристојности и достојанства, већ и од естетичке вредности, пошто служе улепшавању живота. Литература: 1. 3)г. 3. 6НшрЈ1< СшМшф ђег ф|рфо1одге [иг 2. Жсиђ, 2Идеше1пе фаћадодИ (21и§даБе поп ЗБјЦшаи). 3. ®гипо ЗЛег;ег,. 31и§ ђег аЦђеНјфеп фаћадодН. 4' 2апде, Еипј11еп|фе бг^еђшгд ћег ђеи!|феп 3>идепћ. 5. $. 5Кађ1ош|!р, ЗШдешетпе бЈђг!. 6. Др. Д. Рајпчић, Естетичко васпитање. 7. Др. В. Бакић, Општа Педагогика. 8. Р. Огњаптавић, Теоријска п нрактична Педагогика. Ћићевац. Вујица Петковић, }'чи!ељ.