Prosvetni glasnik

НИКА И НАСТАВд

1145

нросвећенога од психологије образованога човека, психодогија детета од психологије одрасдих људи, психологија мунгкараца од психологије женскиња; ми се узајамно логае иоимамо, и тек ближим узајамним општењем ми се приближујемо. То исто вреди и односио животиња. Ну ове су много удаљеније од нас, и с тога се морамо пазити да не пренесемо у свет животињски наше сопствено мишљење, наша разлагања и маштине слике. То је груба погрешка, т.ј. тако звани „антропоморФизам" (очовечавање животињске душе). Ипак има вишИх животиња, мајмуна, паса, које су нам ближе по сродству и које нам релативно ближе сгоје по организацији мозга и души, докле је код нижих жисотиња ноређење ипак много теже. Међутии тачније проучавање закона мишљења и осећања, њихова органа — мозга — и радња чулних органа оспособљава нас да све више продремо у психологију животиња. При томе морамо најнре тачно опажати чула у испитиваних животиња и њихову употребу, а затим строго разликовати оба главна облика мишљења, осећања и хотења. Најпре разликујемо аутоматски или инстинктивни дугиевни живот, који је урођен или наслеђеп, те Функционише као машина. Један чулни надражај изазива овде читав низ целисходних поступака, које животиња није научила, и који су у истом добу исте животињске врсте увек исти; тако сисање човечјега сисанчета, наше дисање, наше гутање и сваривање, кљуцање зрна у пилета, које тек што је измилело из љуске, учауравање гусеница, код сваке врсте на свој начин итд. То је фиксирана или кристалисана, прилагођивањем и наслеђем у току генераци.ја развијена целисходност или интелигенција. Она сеназива „инстинктом", и састоји се из целисходних назива т. зв. реФлексних покрета, који се називљу чулним надражајима, а при том су често пута тако згодно и целисходно изведени мозгом, да човека ласно наводе на претпоставку човечанског мигаљења. Ну то је најочитија ногрегака, јер животнњске врсте, о којима је реч, могу поступати само на овај одређенн начин и морају увек нодједнако, као механички радити, т.ј. при једнаким Надражајима и под истим ириликама. Инстинкти означују неку врсту памћења животињских врста. Ну има и друга једна врста душевног живота, стечени или иластични .душевни живот, који се развија на основу унутрашњих, у мозгу саме индивидуе прерађених чулних утисака, осећања итд., те доноси еходне, изнова комбиноване, изнова израђене т. зв. покрете вољине. Овај душевни живот мења се према дражима који утичу и према приликама, тако да овде различите индивидуе различито поступају, према томе, шта су научиле или искусиле. Ну кад се такве пластичне радње врло често на исти начин понављају у исте индивидуе, онда постају т. зв. навике- или секундерни аутоматизми, који су много пута веома елпчни инстинкту, као н. пр. ходање, плетење у: старије жене итд. Све