Prosvetni glasnik

НАСТАВА Н КУЛТУРА

је последаи утицај био иајкобнији, особито кад је поручидац био влададац и.1и какав други иотентат, а без стварадалког генија. Ади етнограФСКИ музеји имају поред идеалног и стварни практични задатак. У уметничким музејима преовлађује естетички и стилни иитерес, а код етнографских ствари ни на што се не гледа, него се узима онаква ствар каква се код сељака или занатлије нађе, била леиа или груба са свим свеједно. Главно је да је она сад или да је била у употреби општој, а ни по што се не сме узимати позан изум, па макар он био од сасвим проста човека. Разуме се да и за музеј треба пробрати ствари, а не узети ма какву накараду. Правидо је да се приберу они рукотвори, који обликом и градивом преовлађују у једном крају. У етнограФским стварима огледа се историско развиће једног народа степен културе, дух времена, на многим религиозним објектима стара симболика, вештина у довијању да се природа савлада и ваздан којешта друго. За тим долази одредба: шта је самоникдо српско, шта V пола, а шта је иримљено од.туђина без икакве измене. Као што је етнограФија комплекс више наука, — а, ретко је која да се н>ом не може послужити, — тако и обрада ове сумарне науке служи се у иснитивању многобројним методама, али се обиље свих тих наука концентрише и једини у једну цедину, за то етнодогија с правом заузима самостално угледно место у наукама. У музеју је неисцрпиви извор истраживања за научника, уметника, занатлију и свемогућне остаде Посленике; за то се с правом може рећи даје етнограФеки музеј рнзница српског духа, и да је он нозват да даје .здрав орнгинадан правац националној кудтури. У овом смисду мисдим на све врсте израђевина модерних, да се увек морају да насдаљају на корен народни, и тек из н>ега нека избије и њихова вдастита шибљика, тицало се то рецимо садашњих занатских производа, на пр. керамике, здатарства, дрвореза, иди баш и индустриских јачих грана, на тако веза, тканина, декоративне уметности и т. д. Занатлиско-индустриске шкоде не могу се ни замисдити без етнограФСког музеја. Прво треба њега створити и то у највећем обиму, па тек онда с пданом и поступно спремити потпуно стручне наставнике и онда се датити подизања таквих школа. У музеју су пробрани обрасци, који чине част проетом српском народу, што пхје умео да створи. Моје је тврдо уверење да етнограФски музеј и не треба парчати у чисто научно етнограФСки и занатлиски, јер то је за сад једно исто; а већ од сад брзо ће се занати знатно одвојити од народне домаће радиности, и онда ће бити потребно да буду самостадне установе. Тако исто етнограФски музеј и с чисто идеадне стране буди иатриотизам у најдепшем значењу те речи, јер заступа своју националну цедину, растрзану столетним историским догађа.јима и попрскану крвљу чнтавих покољења наших иредака. Музеј утире све обдасне и верске разлике, свима придази помирљиво и свуда надази по нешто достојно 9*