Prosvetni glasnik

130

ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

хвале и преиоруке. За то је из овог раздога етнограФСки музеј иолитичка установа , где се тачно без изл.ишних речи оцртавају иретензије сриске, и коме идеалу треба снажно алл и ирибрано тежити и будити свест у омладини. Уз обадве ове мете придружује се и чисто морално начело да патриота и нациоиални политичар има дужност да своје интересе потчини општим, а баш у том иравцу треба тражити Србину спаса, јер се егоизам зацарио не само у маси народној него и међу ђацима, јер се наставници не труде да га у нежну душу усађују и да га други позвати после продуже неговати. Не треба мислити да је и странац према музеју индиФерентан, јер музеј говори језиком разумљивим за сваког. А за оне који испитују иародни живот етнограФски музеј је прави мајдан, јер не познавајући туђе не може се знати ни своје. Велики цивилизовани народи прегли су у последњем тренутку да. скупљају народну самониклу културу, али се мора признати да је то већ доцкан, јер је скроз промењен начин живота удружен с индустриском навалом. Сад и што се нађе то је бледа слика. онога што је било. Већ и Срби у Србији нису првобитно свеж народ, јер су и они знатно изменили своје старо културно наследство. Сваки ће вам и средовечан човек причати како је ово и оно у животу и обичајима, као и ова и она ствар друкчија била у његову детињству. Стара Србија још је готово нетакнута и најконзервативнија, али тамо је таква тиранија и неред, да се свет исели и пропаде. Црна Гора такође много попушта страном утицају и прилагођава се новим приликама, а Војводина је по готову половину своје оригиналности већ изгубила. Запад и не мора толико да жали за изгубљеном народном старом оригиналнопЉу, јер се много шта о давнини сачувало описано у књигама, насликано, резано у бакру и т. д., а код нас једва се по које зрнце о томе нађе, за то смо приморани да брзо прегаочки спасавамо, што се може спасти. Из старијег времена нешто се сачувало у манастирском живопису и нешто у штурој њиховој књижевности, али то је све учињено узгред, јер им није ни био задатак да о народу на првом месту говоре. Од наше властеле и владалаца готово није ништа у овом погледу дотрајало до нас, јер је беснило турско све утаманило. На послетку занад је далеко одмакао у цивилизацији, и њоме је згодно заменио просто народну културу, а шта ћемо ми рећи, кад код нас тек цивилизација свиће, а читаве гране живота још нису ни прихватиле ту новину, а са старином хоће да раскрсте. ЕтнограФСки музеј је јавна државна установа увек бесплатно отворен сваком без разлике. Нема тога ко се у њему неће ма чему лако уз уживање поучити. За сад је свака ствар етикетом само српски назначена: како се зове и одакле је, а временом кад музеј буде бар приближно попуњен из свију српских земаља, и буде уређен геограФски