Prosvetni glasnik

156

ИРОСВКТНИ ГДАСНЛК

покрет Сага\'апе8 8со1аћ'е$; и што је тада почето у престоници, још се данас наставља кроз целу Француску и ван ње све до Алгира и Туниса. У Незлачкој је ово пренесено најпре на немачко и аустриско алписко друштво (ОеШвсћег шк1 бз1еггелсћ18сћег А1репуеге1п). Секција овога друштва у Дрезди прва је дала 300 марака за ученичке изл.ете и путовања и тиме положила Финансиски основ за Француско удружење. У Швпјцарској су основана. таква- ученичка удружења, а независно од њих потекла су друга нова у Немачко.ј. У Берлин — Штеглицу оеновано је 1898. год. друштво некадашњих ученика штегличке гимназије подзвучним именом „\Уапс1егуо§е1", које је поступно добијало све више учесника поглавито од гимназиских ученика у Берлину и предграђима, и од студената бердинског универзитета. Наскоро је у редовима овога савеза настао расцеп, те су постада два већа и два мања друштва, ограничена по местима, као што је „\\ 7 апс1еп 7 о§е1-81;е§Н12": а стари савез под именом „АИтапс^егуо^еГ и даље ради и обухвата целу царевину изузимајући Баварску. Године 1904. основано је у Баварској нарочито друштво: „\Уап«1егуо§е1, Уегет гиг Гбгс1египц с1ез Ји§оп<1теапс1егп8 т Вауегп", коме је главно седшпте у Минхену са месним групама у Аугзбургу и Нирнбергу. После тога у Немачкој има и засебних друштава, као у Магдебургу (осн. 1902.), у Дрезди (1906) с помоћу добивеног новца, о ком смо напред ка.зали; за тим у Дармштату и др. До 1907. за целу осталу царевину радио је напред поменути „А11\таш1егуоо'е1", а сада с њиме дели тај рад нови савез „\Уап<1егуо§е1, с1еи1зсћег Випс! 1иг Ји§епс1\тапс1егап$еп". Овај покрет пошао је из Јене а нротиву своје централизације, нарочито је проширен по средњо.ј Немачкој и 1910. године, после 3 године рада имао је 70 месних група са од прилике 1500—1700 уписаних чланова. Много веће успехе за време свога 10-годишњег развитка има из године у годину стари савез, АШтап<1егто§е1, и то нарочито у Северној Немачкој. Само у 1907. години било је 847 излета са 10142 учесника (ту је 111 путовања о Феријама са 864 дана путовања и 1148 ученика). Уредба друштва А.-Л^.-У (Аитаис1егуо§е1) послужила је свима доцнијим ученичким друштвима као углед иа тако и јоп: вреди. По називу „ученичка дружина" (8сћи1егуегеш) могло би се помислити, да дружину чине ученици међу собом. И ако се, колико .је позпато, ни једна од њих у свом раду не греши о четири педагошка захтева. које је поставио А. Рауш у свом делу „8сћи1сгуегсше, Ег1'аћгип1>еп ипс! ОгипсГ за1.ге (Хале на 3., 1904.)' ипак све ове дружине покажу вредност па