Prosvetni glasnik

ЕРИКАЗИ И ОДЕНЕ

327

Натпио њеномо предавању гласи: „Ог^ашзсћез о<1ег тесћашасћеб Ргишр т (1ег ММсћепММип^?" Јелена Ланге заузима веома угледно место међу женскнм јавним радницима код Немаца уопште и међу представницима женскога покрета, њено име и њен рад помињани су и код нас при расправљању питања о женском васпитању и образовању, те и њени поглсди у овом прсдавању заслужују пажњу. Л, овако почлњо своје предавање: „Кад ме питају: Треба ли женско образовање да буде друго него мушко ? могла бих — са претпоставком једне мале погодбе — одговорати: Потпуно! У сваком осенчавању, сваком наглашавању вредности, у целом процесу асимилације, у пздвајаву расположења, низова мисли, дела, у стварању целога животног погледа. Мала погодба, под којом ја могу дати, морам дати овај одговор, јесте измена помоћног глагола. То је одговор не на питање, да ли женско образовање т р е б а да буде друго него мушко, већ на питање, да ли ћ е бити друго. Јер кад ме даље питају: Каквим се средствима може иостићи ова сврха? ја могу само одговорити: Овде нема требања и сврхе, овде дакле није нотребно ни неко нарочито средство. Овде је само бивање, које не очекује ничије иомоћи. Јер оно што ствара ово бивање, без икакве сарадње, то је сам женски принцип облика, који је урођен, који се не може отућити, који слепо ради. Он дограби духовно градиво, обрађује га по својим законима, асимилује га, и због ових духовних процеса бива одсудан за цео свет погледа, за осећаје, одлуко и поступке; за цео животни рад. То је органски принцпп, који се развија из унутрашњости: њему се без бриге, јер је он створен по природним законима, може оставити градња онога специФитаога у духовном свету жене, као што му се оставља и градња телесна. Ако се то не учини, онда настнју аналогна унакажења као и код насилног спречавања телесног развитка, закржљале ноге код Кинескиња су уједно символ". Али место овога органског принципа узет је механички принцип, према коме се хоће да се образује сноља. Жена је, и то до данашњег дана, образована не но закону, који је у њој, већ по неком споља даном закону, који се своди на најкраћу Формулу: „Човек". „У васпитнпм теоријама просто се огледа не оно, што је психолошка студнја, и ако само најпримитивније врсте, показала ка.о резултат, већ оно што је воља човекова хтела да начини од жено, што јој је он допустио, одрсдио као круг њена рада. Зато у оно време, када је немачки човек у предводппчким слојевима био сасвим упућен на војнпчкп занат и на прпвредно самоодржање, духовна култура била је ствар жене; зато је она постајала привилогија човекова, уколико је иостајала основом за грађанску ексистенцију". И то је све ишло природно, као проста последица тежње људскога егоизма, која онако исто несвесно и онако исто поуздано дојствује као и телесна. Сем тога грађанска жена није могла ни допустити себи луксуз личнога образовања у оно време, које је свс њене силе упућивало у једну СФеру, где је човек није могао заменити. Кад су се почеле постављати васпитне теорије, онда њине психолошке основе нису биле ништа друго до Формуловањо Фактичкога стања. Али данас је другачије. Данас је нестало оно наивности, са којом је оно што је ту одржавано као оно што треба да буде; данас подвргавамо ревизији и хоћемо да измењујемо погледе на свет, државне облике и соцпјалне уредбе. На послетку, сасвим на послетку осетили су и као проблем поставили однос полова у социјалном поретку, и тада, када је била потребна иницијатива жене, она није била. навпкнута на такву иницијативу, јер нцјс имала духовнога оружја у овој борби за самоодржањем. Природан је ин-