Prosvetni glasnik

538

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

дух детињи жел.и образовати учењем латинскога и грчког језика, човек се може заиитати да ли не би било логичније, при иредавању Фраидускога у тим шкодама, доделити прво место практичном учењу као што обратно, у немачким реалкама, где ученици уче само живе језике, програм препоручује да се обрати пажња на граматику ? Ево како о тој ствари јасно гласи и програм аустријски: „Сем те прве дужности (дати практично знање језика), настава Францускога, у нашим реалкама без латинскога, има и другу, чисто Формалну: као латинсии у гимназијама, она треба да буде оруђе за логично образовање и, нарочито, да буде од користи за темељније знање матерњега језика." Б. — 0 пришени жетоде. Како је реч о једном живом језику, где треба други вас да разумеју и ви друге, разуме се да се у првом реду обраћа пажња на то да се ученицима да течан, сигуран, жив изговор, с тачним акцентом. Колико се важности поклања изговору, најбоље се може видети при јавним читањима Француских оддомака, које на гимназијама приређују поједини Французи и на које ћемо се допније вратити: наставници и ученици, утркујући се г бележе на свом тексту изговор потежих гласова а на завршетку читања, прОФесори обасипају читача питањима или замеркама, јер поједине немачке књиге предлажу, за изговор неких француских гласова или речи, правила каткад чудна и застарсла. Да би се добио течан, разговетан и чист изговор, данас се мање прибегава Фонетнци него пре десет година. У извесним школама још се служи сликама проФесора Виктора, на којима су у различитим бојама штампана сдова и знаци који представљају гласове. Те су боје вешто распоређене ; оне служе да јасно издвоје на пример, гласове којих нема у немачком, и, према томе, да одмах обрате пажњу ученику на неки погрешан изговор. Најпре један ђак или цео разред изговара поједине гласове, или се тражи од детета да покаже на сллци глас који је изговорио наставник или неки ученик. Резултати су ванредни што се тиче изговора, али мање задовољавајући гато се тиче правописа. Због тога је овај систем готово свуда напуштен. Ћ пак се, без мало свуда, упознају ученици е читањем Фонетичног правописа, којим се служи у књигама кад правопис не показује и изговор. Чак је врло ретко да се објашњује деци, за гласове који су им непознати, место органа, а нарочито језика, као што се то ради у Француској: по готову увек у Немачкој а увек у Аустрији, проФесор прибегава овом средству кад већ нема другога. Али и тада не даје објашњења која би могла рђаво да се разумеју, пошто дете само површно познаје састав грла; он се ограничава на то да, емпирички намести органе у положај који треба, и да обрати пажњу разреду како је то постигао,