Prosvetni glasnik

540

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

да их отвори иди затвори, другоме да дође до катедре, да се попне на подиум, да напише штогод на табди, да избрише што је написао, итд. Нарочито се у Аустрији много употребљује овај начин, и једна добра граматика која је ту скоро изишда у Бечу извлачи готово сва граматичка вежбања из оваквих серија радњи. Затим, бројећи прозоре, кдупе ил.и ђаке, уче се називи бројева, што пружа придику за различита вежбања, сабирање, одузимање, итд. С бројевима иде оређивање датума, тако да, после врл.о кратког времена, проФесор може да пита за данашњи, сутрашњи или јучерањи датум, сем ако му чим уђе на час, цео разред не каже сам да је данас тај и тај дан те и те године, додајући пуно других појединости: да је десет сати, да је то трећи час од јутрос, да не Фали ни један ученик, итд. Еад се све то посвршава, прелази се на зидне сдике. Ако их нема у школи, што се ретко дешава, наставници сами насдикају на табди више схематично него ли уметнички, какав цвет, дрво, кућу, башту, итд.; гдавна им .је брига да ђаци познаду овај иди онај предмет. Кад су ученици доста поодмакли, и доцније, у највишим разредима дешава се да им се дају, не више схематичке Фигуре и сдике састављене у напред за ту сврху, већ сдике извађене из идустрованих Француских дистова и које представљају савремене догађаје. Да се неби доиустидо ученицима да забораве речи које на тај начин науче, даје им, се као додатак према разредима, да напишу нове речи научене у носледњој декцији, да саставе десет Фраза какве они хоће према тим речима да одговоре на питања о оддомку који је читан, иди да нанишу задатак у коме ће покуиити у једну цедину разна објашњења о овој иди оној сдици. С друге стране, врдо је ретко да се од први нут исцрпе сва садржина једне сдике; обичај је да се за идућу годину остави један део нитања, да би ђаци имади тако нридику да понове што су научиди. Најзад, поводом речи исте Фамилије иди истог смисла на које се наилази у току лекција, управљају се ученицима разна питања, да би се научени изрази урезади у намћење дечје; често, да би се уверио да је правопис познат, проФесор даје да се речи сричу. Почев од друге иди треће године, знање речника се увећава диктатима, који нису више у вези са прочитаним текстом, и нарочито, читањем писаца. Еад се при објашњењу текста наиђе на коју нову реч, проФесор најпре проба да остави ученицима да јој они сами погоде значење, поредећи је кад затреба, у гимназијама и реадним гимназијама, са латинским; он сам објашњава реч тек ако ученици не могу да је разумеју; та реч покаткад написана на табди, остаје везана за текст у коме је ушда, и кад се 110 други нут наиђе на њу, наставник не пропушта да запита: „У коме смо је чланку објасниди најире?" Најзад, често се дају као лекције листе речи или израза.