Prosvetni glasnik

546

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

њихову пажњу будећи њихову радозналост, — дела која сдуже да се иознаду нарави, обичаји, историја и геограФија Француске, — затим модерна деда у којима се може науЈити данашњи језик. Другим речима, хоће се да учениди читају са задовољством деда која им се дају у руке и да црпу у њима прецизна зкања о конкретиим стварима. Отуда се, најпре, за читање на.јрадије бирају не они Франнуски писци који најбоље представљају тај и тај род (то проучавање је остављено будућим проФесорима) или они који највише имају карактеристичне црте Францускога духа, већ они који се највише допадају Немцима, то јест, па крају крајева, они који Ихмају исте особине као немачки писци, Беранже, ради свога безличнога и сентиментаднога лиризма, и Доде, ради оне занимљиве мешавине сентименталности и ироније, која се зове хумором. На нротив, одбацују се комади Корнејеви као заражени патосом, и трагедије Расинове као недовољно природне. Отуда су, даље, писци из деветнаестог века најјаче заступљени. Седамнаести век често нредставља Млиер, — то је, од свију Француских писаца, онај који се чита највише, — мање често .Аа Фонтен, Расин и Корнеј, врдо ретко Буало. Из осамнаестог века, овде-онде читају се Волтер и Монтескје, и то је по готову све. Док, међутим, из деветнаестог века, има мало иисаца, од Шатобриана до Емила Золе (са Сломом, разуме се) и од Виктор Ига до Емила Ришбура, који се не читају бар у једној школи. Исто тако поезија, изузев драмску поезију, мало се чита, јер је коментар који је потребан за њу пре свега. естетички. Покаткад се читају Ла Фонтен и Веранже, јер, као што каже један немачки проФесор, „њихова природност и простота продиру до срца детињега и оплемењавају га"; уз то, неколико филозофских песама Волтерових, мало Виктора Ига, нарочито песме о Наполеону I, врло мало .1амартина, али ништа од Мисеа, ништа од Вињиа, изузев у антологијама. Ако пређемо на различите радове, трагедију представља, за осамнаести век, готово једино Корнејев Сид, и Расинова Аталија и Британик; од Молијера се чита Тврдица, Пучанин као властелин, Учене жене и Мизантрои; други су комади ретки, или их, боље, и нема. Из осамнаестог века узима се само Волтерова Заира и Бомаршеов Севиљски берберин. Трагедија из деветнаестог века представља једну врло нескладну мешавину: Ернани и ЈРуи Блас В. Ига ту су поред Луја XI од Делавина, Части и новца од Понсара и Адриане Лекуврерове од Скриба. Што се тиче комедије, писац који се највише чита јесте Скриб, аз дванаест комада, иарочито са Чагиом воде и Женским ратом. Затим долазе Тосиођица де^ла Сеглиф од Жил Санда и Зет Г. Пуариса од Ожиса и Санда, јер се у њима налази извесна историјска студија неких страна Ресторације и владе Луја-Филипа. Уз то долазе још Страх од