Prosvetni glasnik

590

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

надзора изразили се и учитељи на свима својим конгресима. Они траже да се укину инспекторски помоћници и да се наименују стручни инспектори, који ће бити изабрани између оних људи који су дали доказа о својој спреми и подобности. Ееуие рМа^о^цие

ПР00БЕТНЕ И КУЛТУРНЕ У0ТАН0ВЕ

Српска Краљевска Академија — Председништво Академије имало је скуп 1 јула о. г., и на њему је: 1. примило к знању извештај председника Академије г. Ст. Новаковнћа о одлукама које су донели делегати наше Академије и Југословенске Академије у Загребу о издању Југословенске Енциклоиедије. 2. Примљено к знању секретарово саопштење да је Академија примила на руковање легат пок. Катарине Ивановићеве бив. из Ст. Београда, у 2000 круна. 3. Како је растурено прво издање Уиутстава проучавање народа и народног живота, од д-ра Јов. Ердељановића, Председништво је усвојило предлог етнограФског одбора, да се ова Уиутства штампају још у 1500 примерака ради раздавања сарадницима на овоме послу. 4. Одобрило г. д-ру Ј. Дедијеру, да свој рад „Херцеговина", који је штампан у 12 ЕтнограФском Зборнику, нреведе на немачки језик. 5. По предлогу Академије Друштвених Наука послао Државној Архиви автобиограФију пок. д-ра Димитрија Матића, с мишљењем да је архива откупи. ЦвЈОкуина Академија имала јо скуи 10 јуна о. г. и на њему је: 1. Утврдила буџет Академије за 1912 годину. 2. Усвојила предлог Руске Академије Наука о савезу словенеких Академија и учених друштава, с тим да на јесен пошаље у Петроград 1 или 2 своја делегата на скуп свих словепских Академија н учених друштава, који на предлог о савезу пристану ради утврђивања Устава о овоме савезу. Према пројектованом Уставу циљ је овога савеза: да словенске академије и словенска учена друштва заједничкнм силама и средствима извршују велика научна предузећа у области науке о Словенству и да организују скупове словенских научних радника. Академија Природних Наука имала је састанак 18 јуна о. г. и на њему је: 1. приказана расправа д-ра Нед. Кошанина: „Вегетацнја планине Јакупице у Македонији", која је дата на оцену академику г. д-ру г. Цвијићу; 2. Прнказана расправа д-ра Милутина Миланковића: „0 кинематичној симетрији и њеној нрпмени на квалитативна решења проблема динамике", која је дата на одену академику г. д-ру Мих. Петровићу. На састанку ове Академије 26 јуна о. г. обо су ове расправе примљене за Глас I разреда. 26 јуна о. г. био је свечан скуи Академије на коме је објављена награда из Задужбине Николе Ј. Мариновића, коју је одбор задужбински досудио г. Јовану Дучићу за збирку песама. На расписани стечај за ову награду Академији је поднето 13 дела, у којима има 43 списа од 11 писаца и то: 21 лирска песма, 1 епски спев, 13 новела и приноведака, 7 драмских списа и 1 роман. Одбор Мариновићеве задужбине једногласно је одлучио на своме састанку 17 јуна о. г., да се целом раснисаном наградом од 960 дин. награди збирка песама Јована. Дучпћа. — Заступник председника г. Л>уб Ковачевић прочитао је на овоме стечаном скупу Авадемије записник