Prosvetni glasnik

ПРПКАЗИ Н ОЦЕНЕ

599

дела, коме смо тачан натнис изнели напред. Обе ове књиге имају исту задаћу: да уиознају страни свет са просветним и културшш напретком наше браће Бугара и садашњим му стањем, прва на немачком а друга на Француском језику; за обе је градиво црпено из службених извора соФискога министаретва проевете и обрадилн су га људи зато позванн п подобни, те стога обе ваљано и успешно постижу своју намеру. Ваиста леп нример за угледање! У истој свесци „Просвотног Гласника", у којој јо и приказ Николчовљева дела а у белешци „Васпитање у Бугарској V' саопштили смо да ће ово дело изићи и показали његов постанак, како је то донела. Млпегуа у сво.јој свесци за октобар нрошле године. Г. Златанов, подначелник министарства просвете, нослао је уреднику тога листа г. Петерс.у службене податке о школовању и образовању у Бугарској, овај их је обрадио и текст иослао на преглед г. Златанову, те је тако постала повећа засебна књига а не само чланак као што се најпре мислило, и она чини двоструку свеску у Потерсовој збнрци ХоиовИв ВЊИо1ће^ие Р&Аадодхсрге. У предговору се вели, да је ово дело кратак али општи и релативно нотпун нреглед васнитања и наставе у Бугарској. Дело Николчева као даје нешто оппшрни.је у излагању и богатије у статистичким подацима; али ио јасности и прегледности а и ио целокуином градиву као и по броју (26) и избору слика, рад Петерса и Златанова не заостаје иза прве књиге, која је била иозната нашим писцима и коју они наводе у своме делу. По распореду градива обе књиге доста се подударају. И Нетерс и Златанов у „Уводу" дају нреглед историскога развитка бугарске културо и бугарских школа; главни део књпге посвећен је садашњој Бугарској а три стране бугарским школама у Турској. Цела књига, поред иредговора, увода и додатка о бугарским школама у Турској има ових шест одељака: основна настава, средња настава, виша настава, културне и Филантроиске установе, централна управа, народна настава у Бугарској. Ови одељци подељени су на потребан број глава, које ћемо прегледати сасвим у кратко а то нам је утолико лакше и згодније учинити, пошто је нам приказ Николчовљева дела ошииран и исцрпан. Додирујући политнчку историју Бугара пре турског освојења па до ослобођења од турске власти, писци у уводу говоре о култури и иросвети њиховој, истичу рад Св. Климентија и Симеона, богомила Глигорија Синаита, Глигорија Цамблака и Константина Еонстенског; дају опис „килиских" (ћелијских) и Бел-Ленкестровских школа; ноказују даљи наиредак бугарских школа и износе рад и значај иознатих наставничких конФеренција, најпре у Старој Загори, а после у Шумену (1874) и Нловдиву (1876), које је сазвао бугарски ексархат. Прелазећи на време по ослобођењу, они говоре о општим начелима новога министарства просвете, о стручном, женском и домаћем образовању и васпитању, па наводе просветне законе од 1878 године све до закона од 18 јануара и 3 марта 1909. године. Неколико речи у „закључку" завршују овај одељак. Одељак о основ ној настави подсљен је на четири тлаве: Фребелове школе, основие школе, виши течај основне школе, приватне школе. Код сваке од ових школа показан је сасвим укратко њен развитак и садашње стање. Код правих основних, народних игаола изнесене су опште одредбе, које се тичу основне наставе у опште: отварања и издржавања

1 Стр. 1206-1207. ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК, 1 КЊ., 6 II 7 св., 1911.

40