Prosvetni glasnik

1ГРИКАЗИ И ОДВНЕ

601

Најоиширнцје се говори о школи за иримевоие уметиости и о иародиом иозоришту; довољно обавештења даје се и о осталим установама. 0 стипендијама, новчаној помоћи и Фондовима речјеупетом одсеку: Централна Унрава. Ту се најпре сномиње оишта уродба мпнистарства просвете и главни надзорници; затим долазе: помо}1 и потпо])е ученицима и студентима; иомоћ сиромашним; општинама ради подизања и оиравке школа ; помоћ мусломанским школама; помоћ бугарском књижевном друштву у Софији ; иомоћ заводима за сирочад; помоћ јавним читаоницама; субвенција музичкој школи у Софији ; с-убвенција буга.рском семинару у Лајпцигу (од 1906 године издаје сс по 5000 дин. годишње проФбсору др. Густаву Вајганду као помоћ румунском универзитетском институту а ради изучавања осталих језика на Балканском Нолуострву, понајпре бугарскога); помоћ позоришном друштву у Пловдиву ; номоћ летњим ученичким колонијама; помоћ археолошком друштву ; специјална иомоћ за изучавање вокалне и инструменталне музике на страни (ради спремања особља за Народну Оперу, која ће се отворити, уноси се од 1909. године у буџет по 15000 дин. годишње, да шест лица уче на музичким консерваторијама у Милану, Наризу, Прагу и Бечу); беснлатне ђачке триезе; стииендијс за учење на страни; фондови за нросвету и школе; буџет мпнистарства иросвете', који за 1910 годину износи 21,670.182 1 динара од целокупног буџета у 172.079.000 - 96 динара. У шестом одељку су изнесени статистпчки подаци о настави: број Јпкола, наставника, ученика, коефциенат наставе. неписмени, у вези са целокупшгм становншнтвом. Као што смо рекли нанред, у додатку н кратак преглед бугарских школа. У Турској: забавишта, основних школа, прогимназнја, средњих и ниших школа. А тиме Петерс и Златанов завршују своју ноучну и занимљиву књигу. Вооград, маја 1911. М. Ј. П. 1.е Уо1ите за Фебруар 1911; број 19—22. У овим бројевима су ови чланци: Потврда. — ЈјОшв Мтјог. — У Француској се у, носледње време. у велико расиравља питање о томе: како је настала криза у Француском језику, како се не обраћа довољна пажња на леиоту језнка и на изражавање и покушава се на све стране да се томе нађе лека и да се зло стање иоирави. Норед тога што се о овом питању занимају стручњаци и стручни листови почело се о томе писати и у дневним нолитичким листовима. Један такав лист донео је недавно такав један чланак у коме 1,е Уо1ите налази потврде својим иде.јама. „Узимајућн да постоји криза у Француском језику и да се данас шше много горе, но што се иисало нре десет или двадесет година, коме треба приписати у грех тај назадак?.. У средњој школи со учи нравилном нисању и лепом изражавању и ту треба тражити новода". Књижевне различности за одрасле — Е. Сћа<1еугаз. — Оирано до Бержерак. — Са разних страна чује се жаљење како младеж на селу не чита ништа, и како у вароши опет чнта и слуша ствари које јој служе на разврат и кварење. Онај који уме код својих учоника и слушалаца да развије укус за снажну и здраву лектиру, тај врши изврсно васпитачко дело. Код младежи и одраслих који посећују вечерње курсеве развијање овога укуса у толико је теже и учител. који живи у оваквој средини дужан је да јој омили читање п разумевање оваквих дела. Да би учитељима олакшао

1 Код Ниволова в. рук. л. 11. "