Prosvetni glasnik

494

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

VII Да ое црема чдану 9. тач. в. откаже ангажман с накнадом у суми уложених улога без интереса 1. Александру Радовићу (према његовој молби) досадашњем сталном члану по старом закону на расположењу ; 2. Петру Христилићу и 3. Ђорђу Белкићу, досадаљим редовним члановима на расположењу. VIII Да се према чл. 9. тач. б. откаже ангажман Драгутину Жабарцу, досадањем привременом члану на расположењу. IX Сви чланови који се стављају у пензију, разрешују од службе с помоћу од 30°/ о или отпуштају, разрешиће се од дужности у Нар. Позоришту 1 септембра ове године, до кога ће им се дана издати плата. Из канделарије Министарства просвете и црквених послова 25. јуна ПБр. 10403 у Београду.

0ДГ0В0РИ МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ НА ПИТАЊА 0 НАРОДНИМ ШКОЛАМА

Ради прикупљаља мишљења о вредности садашњих народних школа и прибирања података за њихову реФорму тадашњи Министар просвете и црквених послова г. Јован Жујовић упутио је проФесорима Универзитета, средњих и учитељских школа, бившим министрима просвете и црквених послова, свештеницима, народним посланицима, земљорадничким задругама, учитељима и многим другим грађанима ова питања: 1. Шта је задатак народне школе и шта треба у њој да се учи? 2. Колико година треба да траје обавезно учење у народној школи; да ли обавезно и за женску децу? Кад треба деца да полазе у школу? Да ли по селима доцније но по градовима? 3. Треба ли све основне школе да су једнако уређене или различно: а) с погледом на разлике прилика у градовима и у селима; б) с погледом на природу мушког и женског пола и позива? 4. Ако их треба различно уредити, по којим ће се наставним предметима поглавито разликовати? 5. Треба ли поред основних школа да има и забавишта, склоништа, ученичких трпеза, штедионица, Фондова, школа за одрасле итд.? 6. Да ли би, у интересу школовања већег броја деце по селима успешнијег и лакшев рада наставника и економнпјег подизања школских зграда, добро било: да се у I разред примају ученици сваке друге године те да се четворогодишња настава изводи са наизменична два разреда? [После прелазног стања једне године би радилп I и III а друге II и IV разред]. 7. Ако би се хтело установити шестогодишње обавезно школовање сеоских учепика. да ли би се смело помишљати, да се то школовање, без великог увећања броја наставника, изводи са три наизменична разреда: [После прелазног стања једне године би радили: 1, III и V а друге II, IV и VI. Нв

*